Radomir Nešković, bivši potpredsednik Izvršnog odbora Srpske demokratske stranke, svedoči na sudjenju Momčilu Krajišniku o “velikom biznisu pod okriljem stranke” koji je mnogim ljudima bliskim političkom vrhu SDS omogućio da otvore privatne firme, sagrade kuće i kupe stanove u Beogradu.


“Kad ste na vlasti, bezbroj je mogućnosti da se brzo i lako obogatite” – rekao je danas bivši potpredsednik Izvršnog odbora Srpske demokratske stranke (SDS), Radomir Nešković, svedočeći na sudjenju svom nekadašnjem partijskom i skupštinskom lideru Momčilu Krajišniku.

Temu odnosa vlasti i bogaćenja, odnosno politike i biznisa, otvorile su sudije, koje su u svedokovoj izjavi haškim istražiteljima uočile da je Nešković svojevremeno od stranke tražio da mu odobri kredit za izgradnju kuće. Predsedavajućeg sudiju Alfonsa Orija/Aplhons Orie je to začudilo budući da se, kako je primetio, takvi zahtevi obično upućuju “finansijskim institucijama, tj. bankama, a ne političkim strankama.” Nešković je, medjutim, objasnio da u tome – barem kada je u pitanju SDS – nije bilo ničeg neobičnog, jer su “mnogi ljudi svoje privatne probleme rešavali kroz stranku, koja im je omogućila da otvore biznis, sagrade kuće ili kupe stanove u Beogradu.”

Nešković nije rekao da su se Krajišnik i Karadžić lično obogatili, ali je tvrdio da su “mnogi koji su bili u prijateljskim odnosima sa njima stekli ogromna bogatstva”, kao i da se “pod okriljem stranke vodio veliki biznis, van zvaničnih struktura i netransparentno.” Sama stranka, rekao je odgovarajući na sudijska pitanja, “je bila siromašna i na njenim legalnim računima nije bilo para ni za dnevnice”, ali niko ne zna šta je bilo sa parama koje su stizale od raznih donatora ili sa provizijom od ilegalne trgovine naftom.

Kao ilustraciju “velikog biznisa pod okriljem stranke”, Nešković je naveo primer dve firme: “Javnost” i “Novi privrednik”. Stranka je, rekao je svedok, imala 40 odsto uloga u preduzeću “Javnost”, dok je 60 odsto bilo u rukama četiri osobe: Radovanove supruge Ljiljane Zelen-Karadžić, ministra informacije Miroslava Toholja, te izvesnog Kosića i Veselinovića. Ni do danas se, tvrdi Nešković, “ne zna šta se tu dogadjalo i koji je novac tu prometan”, pošto stranka, kao manjinski vlasnik”, nije imala nikakav uvid u “Javnost” i njeno tajno poslovanje.

Drugu firmu “Novi privrednik” su 1991. osnovali Mirko Krajišnik (brat optuženog Momčila) i Rajko Dukić. Firma se bavila “krupnim biznisom i krupnom trgovinom”, uključujući i trgovinu naftom, uglavnom izmedju Srbije i Hrvatske čiji su ekonomski odnosi bili tada prekinuti zbog rata. Stranka, rekao je Nešković, nije imala veze sa “Novim privrednikom”, ali je, koliko je njemu poznato, “Momčilo Krajišnik bio blizak toj kompaniji.”

Pre nego što su sudije otvorile temu vlasti i bogaćenja, Nešković je svedočio o ustrojstvu i funkcionisanju Srpske demokratske strane 1991. i 1992. godine. Za optuženog Krajišnika je rekao da je bio najbliži saradnik Radovana Karadžića i da su njih dvojica bili u dobrim odnosima i pre nego što je SDS osnovan. Na položaj predsednika Skupštine Republike Srpske Krajišnik je, prema Neškoviću, došao zahvaljujući isključivo ličnim vezama sa Karadžićem koji je blokirao druge kandidate i insistirao na njegovom izboru.

Nešković je, pored ostalog, svedočio i o Karadžićevim “intenzivnim kontaktima sa Slobodanom Miloševićem” od novembra 1990. do maja 1993. godine. O sadršaju svojih razgovora sa tadašnjim predsednikom Srbije Karadžić je, tvrdi Nešković, “vrlo selektivno informisao članove Glavnog odbora SDS, od kojih su neki smatrali da nije dobro toliko se oslanjati na Miloševića. Kontakte s njim je, dodao je Nešković, imao i Momčilo Krajišnik, ali su oni uspostavljeni kasnije i nisu bili toliko intenzivni kao Karadžićevi.

Svedočenje Radomira Neškovića se nastavlja.

Dijeljenje sadržaja