Nakon što je, prvo, istražiteljima rekao “delimičnu istinu” o događajima u Lapušniku u leto 1998. godine, doktor Zečir Gaši se predomislio i ispričao sve što zna, pošto istina i onako “pre ili kasnije ispliva na površinu”


U prvom susretu sa haškim istražiteljima, septembra 2003. godine, Zečir Gaši je, kako je danas priznao, “delimično govorio istinu, a delimično nije, jer nije hteo da bude svedok na ovom suđenju.” Pola godine kasnije se predomislio, pošto je shvatio da “istina, pre ili kasnije, uvek ispliva na površinu”, pa je u drugom susretu sa istražiteljima, februara 2004., ispričao sve što zna o trojici bivših pripadnika OVK optuženih za zločine u logoru Lapušnik. A ono što zna se, u najvećoj meri, podudara sa onim što o njihovoj ulozi tvrdi tužilaštvo.

Zečir Gaši je 1994. završio medicinu na “paralelnom univerzitetu” u Prištini i nakon toga je otvori privatnu ordinaciju u rodnom selu Lapušnik, na Kosovu. Početkom juna 1998. je, na inicijativu lokalnih komandanata OVK, osnovao improvizovanu ambulantu u jednoj kući na jugu Lapušnika, za potrebe civila i vojnika.

Tokom nepuna dva meseca, koliko je funkcionisala ambulanta, Gaši je upoznao svu trojicu optuženih. Prvooptuženog Fatmira Limaja, zvanog “komandant Čeliku”, je opisao kao “mladog i hrabrog zapovednika OVK u Klečki”, ali nije znao koja je bila njegova zona odgovornosti. Komandant jedinice Čeliku koja je bila stacionirana u samom Lapušniku je, prema svedoku, bio Isak Musliu, zvani “Čerćizi.” On je, pored ostalog, nabavljao i lekove za ambulantu, prema spisku koji bi sačinio doktor Gaši. Konačno, svedok je u Lapušniku video i svog starog znanca, Haradina Balu, koji je prema optužnici bio jedan od stražara u zatvoru u kojem su pripadnici OVK držali i zlostavljali otete Srbe i Albance osumnjičene za saradnju sa Srbima. U onom prvom razgovoru sa istražiteljima, kada je “delimično govorio istinu”, Gaši je rekao da ne poznaje Balu i da ga nije video u Lapušniku

Mada se hranio zajedno sa vojnicima u zgradi preko puta kompleksa u kojem se, prema optužnici, nalazio logor, doktor Gaši tvrdi da nije video zatvor niti čuo za njega.

Lapušnik je napustio 25. jula 1998. kada je počela ofanziva srpskih snaga bezbednosti. Tada je, prema optužnici, evakuisan i zatvor, a dvadesetak preostalih zatočenika je odvedeno u planine Beriša gde je jedna polovina oslobođena, a druga pogubljena.

Zečir Gaši je u proleće 1999. godine napustio Kosovo i danas živi u “jednoj drugoj zemlji”, gde se bavi “drugim poslom”, u očekivanju dozvole da praktikuje profesiju koju je studirao na “paralelnom univerzitetu” u Prištini.

Dijeljenje sadržaja