Zbog potrage za “osobom koja mu je bila bliska” a koja je nestala u proleće 1998., svedok L-96 – koji na sudjenju trojici optuženih za logor Lapušnik svedoči pod veoma strogim merama zaštite identiteta – se i sam našao u zatočeništvu OVK


Potraga za osobom “koja mu je bila bliska”, a koja je nestala u proleće 1998. godine, dovela je svedoka L-96 u zatočeništvo OVK u logoru Lapušnik. Na sudjenju trojici bivših pripadnika OVK optuženih za zločine u tom logoru L-96 svedoči sa zaštićenim likom i izmenjenim glasom, a o selu iz kojeg je i ostalim detaljima koji bi mogli da otkriju njegov identitet govorio je na sednicama zatvorenim za javnost.

L-96 je kosovski Albanac i, kako se predstavio, pristalica Rugovinog Demokratskog saveza Kosova od njegovog osnivanja. Da li je – osim činjenice da je tragao za nestalom “bliskom osobom” – bilo drugih razloga da padne u nemilost OVK, nije se moglo zaključiti iz onog što je govorio na javnim sednicama. Opisao je kako je, zajedno sa jednim prijateljem, ubačen u kola u kojima je bilo pet pripadnika OVK koji su ih, sve vreme puta do Lapušnika, tukli kundacima. U Lapušniku su predati vojniku koji ih je uhvatio za uši i, uz batine, sproveo do sobe u kojoj su zatočeni. Sutradan su saznali da je nadimak tog vojnika “Šalja”, što je – po optužnici – bilo ratno ime Haradina Bale, jednog od stražara u Lapušniku. Svedok tvrdi da je Šalju vidjao svakog dana, ponekad i više puta dnevno, pošto im je donosio hranu i vodu i od njega su morali da traže dozvolu da idu u WC.

Sledećeg dana u logor je došao čovek u crnoj uniformi i sa oznakom vojne policije na rukavu, koga je on od ranije poznavao kao Isaka Musliua iz sela Račak. Prema optužnici, Musliu je bio zapovednik logora Lapušnik. Svedok je opisao kako mu je jednom prilikom stražar po imenu Murizi vezao ruke na ledja i oborio ga na kolena, nakon čega je Musliu “napravio jedan karate potez” i udario ga. Medju dokazima koje je tužilaštvo uvelo u dosadašnjem toku sudjenja je i članska karta karate kluba na ime Isaka Musliua.

Svedok L-96 je bio očevidac teškog prebijanja Šabana Hotija, profesora ruskog jezika iz Prištine, koji se u zarobljeništvu OVK našao zato što je prevodio za rusku televizijsku ekipu. O njegovoj otmici na ovom je sudjenju već svedočio ruski novinar Oleg Sejfulin koji se u Lapušniku našao nakon što je ekipa zaustavljena na jednom kontrolnom punktu OVK. Trojica Rusa su oslobodjeni iste noći a Hoti je zadržan i od tada mu se gubi svaki trag. Njegovo ime je na spisku 22 žrtve Lapušnika, za čije se ubistvo terete Fatmir Limaj, Isak Musliu i Haradin Bala.

Dijeljenje sadržaja