Na sudjenju Naseru Oriću, svedok iz sela Ćosići opisao zlostavljanja koja je kao zatočenik preživeo u januaru 1993. godine u zgradi SUP-a i na drugim mestima u Srebrenici

Sudjenje Naseru Oriću, bivšem zapovedniku snaga Armije BiH u regionu Srebrenice, nastavljeno je svedočenjem Ilije Ivanovića iz sela Ćosići kraj Srebrenice koji je zarobljen 16. januara 1993. godine nakon napada na njegovo selo.

Ivanović je potvrdio da je bio pripadnik seoske straže koju su činili meštani Ćosića, naoružani “papovkama i automatskim puškama”. Od njih 25, dvanaestorica su poginuli u napadu “muslimanskih snaga” 16. januara, opisao je Ivanović koji je zarobljen pri povlačenju sa položaja.

Osim napadača – koje je opisao kao naoružane muškarce u maskirnim uniformama i u civilu - Ivanović je, tvrdi, video i žene, čak i decu koji su pratili vojnike “praveći veliku buku” i vukući konje koje su, prema njegovim rečima, koristili da bi nosili “sve ono što zaplene”.

Ivanović je odveden u srebrenički SUP gde je proveo tri ili četiri dana nakon čega je prebačen u “zgradu narodne odbrane.” Na skicama napravljenim po njegovim uputstvima svedok je pokazao gde je bio zatočen. Ćeliju u kojoj je bio sa još trojicom Srba, opisao je kao “malu prostoriju s betonskim podom, jednim prozorom i radijatorom ali bez grejanja”.

Zatočenici su svakodnevno tučeni, rekao je Ivanović, precizirajući da su “premlaćivani posebno noću” kada su u zgradu gde su bili zatočeni dolazili “posetioci, medju kojima je nekada bilo i devojaka.”

“Prvo bi se čuo dolazak kamiona, zatim uzvici ‘hajde da vidimo četnike’, i nakon toga bi posetioci ulazili u zgradu i počeli da ih tuku”, opisao je Ivanović kojem su u tom batinanju slomljena dva rebra, nos i jagodična kost, zubi su mu gotovo uništeni a na licu i telu ostalo niz ožiljaka od udaraca i posekotina.

Svedok je opisao je prilikom batinanja pred portirnicom, kada je zadobio najteže povrede, medju vojnicima i “posetiocima” bio i čovek “crne kose i brade” u maskirnoj uniformi na koga su mu ostali vojnici skretali pažnju kao na “našeg deliju, šefa, gazdu, ili našeg Nasera”. Ivanović medjutim nije mogao da potvrdi da se radilo o Naseru Oriću, s obzirom da ga tada, kako je rekao, “nije poznavao”.

Na insistiranje sudije Adjijusa/Agiusa da objasni da li danas misli da je to bio optuženi , svedok je rekao da je, kasnije, kada je Orića video na fotografijama i video snimcima, pomislio da je reč o istoj osobi koja se, u portirnici zgrade Narodne odbrane, nalazila onog dana kada je najteže pretučen.

Poslednjih pet ili šest dana u zarobljeništvu Ilija Ivanović je, zajedno sa još trojicom zatočenika, proveo u bolnici. Iako su bili zaključavani, “niko ih nije tukao”, rekao je svedok. On je potvrdio da im je tada prvi put ukazana medicinska pomoć te da su zato “verovatno preživeli i dospeli do razmene”.

Ivanović i grupa zatočenika su medjutim tri puta izvodjeni na razmenu. Vraćajući se sa “neuspelih pregovora”, muslimanski vojnici su im govorili “ni četnici vas neće”.

Svedočenje Ilije Ivanovića nastavlja se unakrsnim ispitivanjem od strane odbrane Nasera Orića.

Dijeljenje sadržaja