Motiv napada na srpska sela Bratunca i Srebrenice u junu 1992. godine, o kojima je svedočio Staniša Stevanović, je prema odbrani optuženog Nasera Orića bila “glad očajnih civila”


Stanovništvo srpskih sela i zaseoka oko Bratunca i Srebrenice je u prvoj polovini 1992. godine organizovalo seoske straže, svedočio je na sudjenju Naseru Oriću Staniša Stevanović iz sela Bradjevine kraj Ratkovića.

“Do juna 1992. kada je napadnuta Bradjevina, već je dosta srpskih sela u Srebrenici bilo popaljeno”, rekao je Stevanović opisujući kako su se vesti o ubistvima i spaljenim kućama u tom području brzo širile po okolnim selima. U maju ‘92. svedok je svojih sedmoro dece zato sklonio kod rodjaka, u selo Vranješević - “bliže Drini”.

Stevanović je opisao da su seoske straže bile sastavljene od meštana te da je u njegovom selu Bradjevini, stražu činilo “dvanaest muškaraca” koliko ih je živelo u ukupno 12 domaćinstava. Sami su kupovali oružje a “od toga ko je koliko para imao zavisilo je kako će biti naoružan”, rekao je Stevanović. Svedok je rekao da je čuo kako se oružje kupovalo “u kafani izvesnog Slavka Jovanovića u Fakovićima”, koji je bio i predsednik SDS u selu.

Prema Stevanovićevim rečima pripadnici seoskih straža “nisu nosili nikakve uniforme niti su imali ikakve veze sa JNA ni sa Vojskom RS”. Održan je samo jedan sastanak, tvrdi svedok, otprilike u februaru 1992. godine u selu Ruljevići kome su prisustvovali predstavnici svakog sela ili zaseoka.

Stevanovićevo selo Bradjevina napadnuto je 21. i 27. juna 1992. godine. Meštani su nakon prvog napada, ispričao je svedok, “stoku spustili u Grabovičko polje uz obalu Drine” ali im je deo stoke “pokralo lokalno srpsko stanovništvo” pa su ono što je ostalo vratili nazad u selo 26. juna, verujući da neće ponovo biti napadnuti.

Sutradan je, medjutim, Bradjevina ponovo napadnuta a svedok je zaklon potražio u jednom neobradjenom polju. Odatle je, nakon što se podigla jutarnja magla, mogao da vidi kako “gore okolna sela Gornji Ratkovići i Dvorišta. Video je, tvrdi, i grupe “civila i vojnika koji su se kroz polja povlačili ka selu Močići, terajući pred sobom stoku”. Usput su, tvrdi svedok, palili i objekte koji su se nalazili u poljima.

Ratkovići i okolna sela i zaseoci popuno su uništeni uključujući i Bradjevinu. “Šteta je za seljake bila 100 posto”, rekao je Stevanović opisujući kako je “sve bilo popaljeno”, iz kuća prethodno pokradeni kućni aparati, televizori i ostale vrednosti a iz štala isterana i odvedena ili pobijena stoka.

Stevanović je bio i svedok ubistva jednog čoveka čije je telo fotografisano, ali su sudije, zbog brutalnosti snimka iskasapljenog tela, odlučile da svedok o tome svedoči na zatvorenoj sednici. Kada je rasprava ponovo otvorena za javnost čulo se samo da je Stevanović telo ubijenog komšije spustio do obale Drine gde ga je preuzeo njegov sin i sahranio u Bajinoj Bašti.

Stevanović danas, kako je rekao, u svoje selo Bradjevinu može da ode samo “kao turista – da vidi” ali ne da tamo i živi, “jer je sve uništeno i popaljeno”. U tom kraju, prema njegovim recima, više niko ne živi. ”Sve je zaraslo u korov”, rekao je Stevanović.

Odbrana Nasera Orića, koga optužnica tereti za bezobzirno razaranje sela i naselja i pljačku imovine bosanskih Srba u opštinama Srebrenica i Bratunac 1992. i 1993. godine, je nastojeći da pobije navode iz Stevanovićevog iskaza sugerisala da bosanski Srbi nisu bili napadnuti, a da su “vojnici i civili” koje je svedok “navodno video kako pale i pljačkaju” - zapravo bili “očajni civili, žene i deca, koji bili prinudjeni da lupaju u šerpe i lonce kako bi uplašili neprijatelja, riskirajući svoje živote da bi došli do hrane”.

Svedok je medjutim ostao pri tome da su “to bili ljudi koji su išli da pale i pljačkaju srpska sela”. “Gospodjo, da li su oni na to bili prinudjeni, ja ne znam ali oni su nas napadali”, rekao je Stevanović.

Unakrsno ispitivanje Slaviše Stevanovića biće nastavljeno u ponedeljak.

Dijeljenje sadržaja