Kako je manjak "bezbednosne kulture" Radovana Karadžića, koji je osetljive i poverljive razgovore vodio na "otvorenim telefonskim linijama", omogućio haškom tužilaštvu da dođe do značajnih dokaza o namerama, planovima i delovanju Slobodana Miloševića


Iz snimaka presretnutih telefonskih razgovora, koji su protekle sedmice emitovani u sudnici Haškog tribunala, mogao bi se steći utisak da je Radovan Karadžić bio glavni sagovornik, partner ili saučesnik Slobodana Miloševića ne samo u događajima obuhvaćenim optužnicom za Bosnu i Hercegovinu, već i u onima u Hrvatskoj. Karadžić je, naime, jedan od sagovornika u svim presretnutim razgovorima iz 1991. godine koji su pred sudom emitovani, a u približno polovini (24 od ukupno 50) drugi učesnik u razgovoru je Slobodan Milošević, tadašnji predsednik Srbije.

Utisak je, po svemu sudeći, pogrešan i proizlazi iz činjenice da je Karadžić u to vreme bio prilično neoprezan i vodio poverljive i osetljive razgovore na "otvorenim" telefonskim linijama, dok su ostali učesnici onog što tužilaštvo definiše kao "zajednički zločinački
poduhvat" koristili zaštićene linije, koje se ne mogu, barem ne lako, prisluškivati.

Tužilaštvo je te snimke uvelo uz pomoć zaštićenog svedoka C-061, bivšeg visokog zvaničnika Republike Srpska Krajina, koji je identifikovao glasove sagovornika i objašnjavao kontekst u kojem su ti razgovori vođeni. I sam svedok je bio učesnik nekih od presretnutih razgovora sa
Karadžićem, ali su oni - zbog zaštite njevog identiteta - emitovani na takozvanim "privatnim raspravama."

Za optužbu su, jasno, najvažniji snimci u kojima Slobodan Milošević jasno definiše svoje planove i namere i izdaje naloge kako da se oni izvrše. Zahvaljujući Karadžićevoj neopreznosti, optužba je došla do obilja upravo takvih, prilično kompromitujućih, izjava optuženog. Milošević je, inače, već najavio da će osporavati autentičnost tih snimaka i dokazivati da se radi o "montaži."

U telefonskom razgovoru vođenom 1. jula 1991. godine - nakon intervencije "trojke" tadašnje Evropske Zajednice koja je isposlovala prekid vatre u Sloveniji i tromesečnu suspenziju deklaracija o nezavisnosti Slovenije I Hrvatske - Milošević kaže Karadžiću kako je "jako dobro što je vojska izvukla ovo iskustvo u Sloveniji, da vidi da od toga nema ništa."
Karadžić primećuje kako će sledeća tri meseca biti opasna, ali ga Milosević prekida i razgovor se ovako nastavlja:

Milošević: "Ma koja tri meseca, daj Bože da se stvar može... i tri nedelje, a ne tri meseca."

Karadžić: "Jel'da?"

Milošević: "Ma kakvi tri meseca, ja mislim da treba radikalno sad neke stvari da se promene, radikalno."

Karadžić: "Da."

U nastavku, Karadžić ipak insistira da su oni koji hoće da se otcepe dobili "predah od tri meseca", te da će sada Gligorov i "ovaj" (verovatno Izetbegović) hteti da slede Sloveniju i Hrvatsku.

Milošević: "Nemaju oni šta više da rade, sad smo mi na potezu, sad smo mi na potezu. Mogu Gligorov i ovaj da rade šta god 'oće, neće oni... tu je jasna stvar, ne možemo sad to detaljno da raspravimo. Oni 'oće da se otcepe."

Karadžić: To je jasno.

Milošević: "To je jasno i treba ih pustiti da se otcepe... Sad je samo pitanje otcepljenja po liniji koja nama odgovara... Što se Slovenije tiče ja bi ih pustio odmah."

Karadžić: "Da."

Milošević: "Da idu odmah, a ovi drugi kad se s nama razgraniče. I vašeg ne mogu, jer vaš ne može..."

Karadžić: "Da."

Milošević: "Nedate mu vi."

Karadžić: "Da, da...Tu bi bilo dobro da stvari idu veoma brzo."

Milošević: "Sad mi moramo stvari da radikalizujemo i ubrzamo, to je potpuno jasna stvar."

Nedelju dana kasnije, razgovor istih sagovornika presretnut 8. jula 1991.
pokazuje da su se stvari zaista radikalizovale i ubrzale.

NN (sekretarica): "E, doktore."

Karadžić: "Da"

NN: "Evo, predsednik vas treba, ali, evo, uze sam neku vezu dok vas ja dobih..."

(Karadžić će da predsednik završi razgovor)

Karadžić: "Halo"

Milošević: "Radovane"

Karadžić: "Da."

Milošević: "Ja sam razgovar'o sa najvišim mestom."

Karadžić: "Dobro."

Milošević: "Molim te, treba ovo da razumeš, jer što se kaže ne mor... ne mogu da ti sve objašnjavam."

Karadžić: "Dobro."

Milošević: "Od strateškog značaja je za budući RAM, znaš šta je RAM?

Karadžić: "Da, sve znam, sve znam."

Milošević: "Da banjalučka grupacija bude sposobna i mobilna."

Karadžić: "Dobro."

Milošević: "Zato moraš, pod jedan, obezbediti da ona bude sposobna i mobilna, i da nema nikakvih problema. I, dva, za jedan sat se javi Uzelcu sa pozivom na dogovor."

Karadžić: "Dobro."

Milošević: "Na najvišem mestu."

Karadžić: "Dobro."

Milošević: "Sve koliko ti daš ljudi dodatnih."

Karadžić: "Da."

Milošević: "Koji treba da čuvaju kuće i teritoriju i blokiraju te HDž-ove centre, itd. Sve će ih naoružati, sve će im obezbediti, helikoptere ćemo doterati i sve to."

Karadžić: "Odlično, molim vas istu da..."

Milošević: "Prema tome ja te molim, broj jedan i broj dva, lično moraš regulisati. A ovo drugo, Kupres, jako je važno."

Karadžić: "Dob..."

Milošević: A ono treće što sam ti rekao, miting, zbog međunarodne javnosti izuzetno važno."

Karadžić: "Ide, ide to. Nego, ovo mi recite: možemo li istu stvar urediti da, da mi vrate oružje TO u Šipovu i u Mrkonjiću."

Milošević: "Ma to je sitnica, bre."

Karadžić: "Pa dobro, nek mi naoružaju tamo, evo ja sam... mi smo spremili 170 u Mrkonjiću i 150 u Šipovu i oni su spemni da idu na Kupres."

Milošević: "Jel' to, jel' to isto nadležan taj Uzelac?"

Karadžić: "Ne, ne, avaj, ja mislim da jeste on, jeste, jeste."

Milošević: "Kaži mu i to brate, nema problema."

Karadžić: "Dobro."

Milošević: "Ne možemo za svaku sitnicu da raspravljamo ovako..."

Razgovor se, zatim, preneo na aktuelna politička zbivanja u Srbiji.

Milošević: "Da ti kažem nešto, čak je i ovaj ludi Šešelj j... je mater juče opoziciji."

Karadžić: "Vidio sam, čuo sam."

Milošević: "Znaš šta im je rek'o. Kaže pa zar se sad, kaže kad JNA treba da brani srpski narod, rešili da napadate JNA."

Karadžić: "Da, da, to je..."

Milošević: "Što onaj kaže što ima kravatu Cimermanovog kelnera."

Karadžić: "Da, da."

Milošević: "J... te Bog."

Karadžić: "Da, da."

Milošević: "I da je i njemu jasno..."

Karadžić: "Jasno, jasno, sigurno."

Milošević: "A ovim izdajnicima nije jasno."

Nakon emitovanja ovog snimka svedok C-061 identifikovao sagovornike, kao I ostale koji se u njemu pominju. "Najviše mesto" na koje se poziva Milošević je generalštab JNA, a general Uzelac - koji treba da naoruža Karadžićeve ljude - je tadašnji zapovednik Banjalučkog korpusa JNA.

U petak je emitovana serija telefonskih razgovora koji se odnose na hapšenje Milana Martića u Otoci kraj Bosanske Krupe septembra 1991. Karadžić je sa tom vešću probudio Miloševića u dva sata ujutro, žaleći mu se da u generalštabu znaju za incident, ali da ništa ne preduzimaju.

Milošević: "Šta čekaju? Od Boga blagoslov?"

Karadžić: "Da"

Milošević: "Sad ću ja da pokušam da dobijem Veljka."

Emitovani su, takođe, snimci presretnutkih razgovora u kojima se, pored ostalih, pominju "Joca" i "Aca" i njihove "odlične procene" i "briljantne akcije" u obezbeđivanju pravaca kojima su konvoji sa oružjem iz Srbije, preko Bosne, išli za Krajinu. "Joca" je, objasnio je svedok C-061, nadimak "od milja" za Jovicu Stanišića, tadašnjeg šefa Službe državne bezbednosti Srbije, a "Aca" je Aleksandar Vasiljević, tadašnji šef vojne kontra-obaveštajne službe.

Jedan od presretnutih razgovora Miloševića i Karadžića s kraja oktobra 1991. odnosi se na "bratski sukob" Srbije i Crne Gore, nakon što je Momir
Bulatović na Mirovnoj konferenciji u Hagu prihvatio plan lorda Karingtona. O tome je, inače, pred sudom već svedočio tadašnji crnogorski šef diplomatije, Nikola Samardžić, a Milošević je u unakrsnom ispitivanju negirao da je iz Beograda vršen bilo kakav pritisak na Podgoricu.

Miloševic: "Evo me, Radovane."

Karadžić: "Dobar dan, kako ste?"

Milošević: "Dobar dan."

Karadžić: "Jeste li se malo odmorili?"

Milošević: "Pa, jesam se malo odmorio, nego me sekiraju ovi, ovi naši... ova naša braća."

Karadžić: "Koji?"

Milošević: "A, znaš koji."

Karadžić: "Ovi dole?"

Milošević: "Pa jeste..."

Karadžić: "Pa, šta je? On stvarno zaglibio toliko?"

Milošević: "Pa, izgleda. Znaš, on hoće da potpuno, on nekakav suverenitet i nezavisnost. K'o ova, k'o Makedonija, j... te Bog."

Karadžić: "Pa, nevjerovatno je to. Pa kako će mu narod tamo, ovaj odgovoriti. Sutra ima tu u Sava centru veliki skup Crnogoraca."

Milošević: "Je li?"

Karadžić: "Da, da."
..........

Milošević: "Ama, problem su mi ovi, ovi idioti, j... ti Boga! Oni, Oni... vidim da sad' Branka Kostića nešto talte... da oni nešto dovode u pitanje Predsedništvo."

Karadžić: "Da. Pa, ako to krenu, onda će dole krenuti nemiri, pa će oni da lete. Ali mi ovde moramo, isto tako, dole Hercegovinu, oko Dubrovnika, obezbjediti. Treba ići na to, faktičko stanje, Jugoslavija brani svoje teritorije, pa kako se pogodimo."

Milošević: Ma, mi moramo, mi moramo da zaštitimo taj naš narod, a narod živi na teritorijama na kojima živi. Ništa tuđe uzimati nećemo. To je za nas bitno."

Karadžić: "Da, ako su, a..."

Milošević: "To je nama bitno i to nam niko ne može."

U tom trenutku, krajem oktobra 1991., "faktičko stanje" je, prema svedoku C-061 bilo da su JNA, lokalne vojne i policijske snage i "dobrovoljci" iz Srbije koje je organizovala služba "Joce" Stanišića... držali pod svojom kontrolom Istočnu i Zapadnu Slavoniju, Kninsku Krajinu i područje oko Dubrovnika.(kraj)

Dijeljenje sadržaja