U unakrsnom ispitivanju zaštićenog svedoka C-061 - bivšeg visokog zvaničnika RKS - optuženi Milošević negirao da je Služba državne bezbednosti Srbije uspostavila "paralelne strukture" u Kninu, a odgovornost za paravojne formacije koje su delovale u Krajini je prebacio na tadašnju srpsku opoziciju


Nakon što je juče Slobodan Milošević svedoka C-061 na otvorenoj sednici nazvao po imenu, danas se isto omaklo i predsedavajućem sudiji Ričardu Meju/Richard May. To, međutim, ništa ne menja na statusu "Kninskog insajdera": prisutni su upozoreni da je svedok i dalje pod zaštitom i da ne smeju da šire ništa što bi moglo da otkrije
njegov identitet.

Unakrsno ispitivanje svedoka optužbe od strane optuženog se i danas često pretvaralo u oštru raspravu nekadašnjih političkih istomišljenika koji su se u međuvremenu razišli. Milošević je negirao da su on, kao predsednik Srbije, i njegova služba državne bezbednosti na čelu sa Jovicom Stanišićem, igrali bilo kakvu ulogu u podsticanju pobune krajinskih Srba i njihovom naoružavanju i organizovanju u paravojne grupe koje su provocirale sukobe sa hrvatskim snagama, tvrdeći da su u to vreme paravojne formacije imale samo opozicione stranke u Srbiji.

Svedok je, međutim, ostao pri svom iskazu da su centralnu ulogu u svemu što se u Krajini događalo od avgusta 1990. pa nadalje imale "paralelne strukture" koje je uspostavila Služba državne bezbednosti Srbije. Glavna ličnost u tim strukturama je, ponovio je svedok, bio Jovica Stanišić, a pored njega su bili još i Franko Simatović, Milan Martić, Kapetan Dragan, kao i još neki lokalni šefovi policije ili predsednici krajinskih opština koji su sarađivali sa srpskom službom bezbednosti. Njihov je cilj, po svedoku C-061, bio da oružanim provokacijama prema Hrvatima - koje su vršili takozvani "Savet narodnog otpora", Martićeva milicija i druge paravojne grupe - uvuku JNA u sukob i tako dovedu do uvođenja vanrednog stanja u tom delu Hrvatske.

Milošević je sve to negirao, tvrdeći da svedok u "paralelne strukture" svrstava sve funkcionere bivše Republike Srpska Krajina sa kojima se u to vreme sukobljavao, na čelu sa Milanom Martićem, bivšim ministrom unutrašnjih poslova a zatim i predsednikom RSK. "Šta se mene tiču vaše svađe" - rekao je u jednom trenutku Milošević, na šta mu je svedok odgovorio da to "nisu bile svađe", već se radilo o pokušajima civilnih vlasti da uspostave kontrolu nad vojnim snagama RSK koje su – posredstvom Milana Martića - bile direktno podređenje Službi državne bezbednosti Srbije i samom Miloševiću.

Sukobe radikalnog i umerenog krila Srpske demokratske stranke (SDS) krajem 1991. i početkom 1992. godine Milošević je, takođe, predstavio kao "svađe" ili lokalnu "borbu za političke pozicije", optužujući svedoka da je vodio kampanju protiv prvog predsednika SDS Jovana Raškovića i da ga je upravo on "najurio iz Krajine i iz politike." Svedok je, na to, podsetio Miloševića da je u februaru 1992. delegaciji iz Knina rekao da smene Raškovića, a da mu je lično on odgovorio kako ga ne mogu smeniti, pošto je "narodni vođa".

I današnji nastavak unakrsnog ispitivanja "Kninskog insajdera" je, najvećim delom, protekao na takozvanim privatnim sednicama. Od ukupno 20 sati koliko mu je dobreno za ispivanja ovog svedoka Milošević je, kako je na kraju današnje rasprave konstatovao sudija Mej/May, "potrošio" 6, a preostalih 14 će iskoristiti u nastavku suđenja, tokom prva tri dana sledeće sedmice. (kraj)

Dijeljenje sadržaja