Objavljeno pismeno obrazloženje odluke Raspravnog veća da se Slobodanu Miloševiću dodeli branitelj. Novi detalji o manipulaciji lekovima. Sudjenje će se nastaviti pre odluke Žalbenog veća


Tri sedmice nakon što je usmeno saopštena, odluka Raspravnog veća kojom su Slobodanu Miloševiću dodeljeni branioci dobila je juče i svoje detaljno, pismeno obrazloženje.

Na tridesetak stranica detaljno se iznosi proceduralna istorija Miloševićevog slučaja i analiziraju se i tumače članovi 20 i 21 Statuta Tribunala, kojima se regulišu dužnosti Raspravnog veća i prava optuženog.

Primarna dužnost veća, kako se ukazuje u obrazloženju, je da osigura pravično i ekspeditivno sudjenje. U situacijama kada bi produženo samozastupanje optuženog moglo da ugrozi pravičnost ili ekspeditivnost sudjenja, veće je dužno da preduzme mere kojima će otkloniti takve rizike. Veće nije dužno da udovoljava želji optuženog da se sam brani ako je njegova sposobnost da to radi do te mere ograničena ili narušena da postoji materijalni rizik da sudjenje neće biti pravično.

U obrazloženju se, dalje, navodi da je u sudskoj praksi Haškog tribunala, kao i onih za Ruandu i Sijera Leone, prihvaćeno da pravo optuženog da se sam brani nije apsolutno i da postoje okolnosti u kojima se optuženom i mimo njegove volje mogu dodeliti branioci. U prilog tome, citira se i jedna presuda Evropskog suda za ljudska prava, u kojoj se izričito navodi da je “na sudu da odluči da li je u interesu pravde da optuženog zastupa branilac kojeg će sud odrediti.” Prema Evropskom sudu, “izbegavanje prekida i odlaganja sudjenja je interes pravde koji može opravdati imenovanje branioca mimo volje optuženog.”

Ukazujući da u većini evropskih zemalja optuženi za teža krivična dela moraju da imaju profesionalne pravne zastupnike, veće se poziva i na član 71 Zakona o krivičnom postupku SRJ koji je i dalje na snazi u Srbiji, prema kojem optuženi kojima se može izreći kazna duža od 10 godina zatvora, moraju pred sudom da imaju profesionalne branioce.

U obrazloženju se, pored ostalog, navode i neki novi detalji o Miloševićevoj manipulaciji lekovima. Analize krvi koje je radio vodeći holandski toksikolog su pokazale znatno nižu koncentraciju leka “Metoprolol” koji bi optuženi trebalo da uzima po terapiji koju mu je odredio holandski kardiolog, kao i tragove neidentifikovanih tableta za smirenje kojih nema na listi lekova prepisanih optuženom. Navodi se, takodje, da je holandski kardiolog u svom poslednjem izveštaju napisao da je “veoma iznenadjen nedavnim otkrićem da optuženi poseduje nepoznate lekove koje nije dobio od oosoblja Pritvorske jedinice UN.”

Nakon objavljivanja obrazloženja, Miloševićev branilac Stiven Kej/Steven Kay ima rok od sedam dana da podnese žalbu na odluku o dodeli branioca, a zatim će tužilaštvo imati još dve sedmice da odgovori na tu žalbu. A to znači da odluka Žalbenog veća neće biti doneta do 12. oktobra, kada je predvidjen nastavak sudjenja Slobodanu Miloševiću.

Dijeljenje sadržaja