Da je Milošević 18. oktobra 1991. prihvatio Karingtonov plan, tvrdio je tužilac Najs tokom unakrsnog ispitivanja profesorke Avramov, izbegle bi se žrtve u Vukovaru, Srebrenici, Bijeljini, Brčkom i na drugim stratištima ratova u Hrvatskoj i BiH. Miloševićeve intervencije za zaštitu svedoka odbrane od “zbunjivanja” i “zloupotreba” tužioca.


Slobodan Milošević je i danas odbio nekoliko puta ponovljenu ponudu veća da postavi dopunska pitanja prvom svedoku odbrane, ali je četiri puta intervenisao da bi profesorku Smilju Avramov zaštitio od pitanja koja joj je u unakrsnom ispitivanju postavljao tužilac Džefri Najs/Geoffrey Nice. Milošević je tvrdio da Najs “zbunjuje”, “dovodi u zabludu” i “zloupotrebljava” svedoka. Nakon četvrte intervencije, predsedavajući sudija Robinson je optuženom skrenuo pažnju da će takve intervencije i sva druga pitanja i komentare, morati u buduće da upućuje posredstvom svog branioca, Stivena Keja/Steven Kay.

U unakrsnom ispitivanju profesorke Avramov, tužilac Najs je izneo tezu da bi žrtve iz Vukovara, Srebrenice, Bijeljine, Brčkog i drugih mesta u Hrvatskoj i BiH navedenih u optužnicama protiv Slobodana Miloševića... bile danas žive, da je delegacija Srbije na mirovnoj konferenciji u Hagu 18. oktobra 1991. prihvatila predlog lorda Karingtona za novo uredjenje odnosa republika bivše Jugoslavije.

Prema Najsu, Milošević nije tada prihvatio Karingtonov plan – kojim se srpskoj manjini u Hrvatskoj garantuje “specijalni status” i visoki stepen autonomije – zato da ista ili slična prava ne bi dao albanskoj manjini u Srbiji. Kao dokaz za to, Najs je citirao beleške lorda Karingtona u kojima stoji da je Milošević na sednici od 18. oktobra 1991. insistirao da “specijalni status” mogu da imaju samo Srbi, ali ne i druge manjine u drugim državama. Smilja Avramov, koja je takodje učestvovala na Haškoj konferenciji, je uzvratila da Karingtonove beleške “nisu autorizovani tekstovi” i da ne postoji “zvanični zapisnik” sa konferencije, na osnovu kojeg bi se moglo utvrditi šta je ko rekao.

Drugi razlog zbog kojeg, po tužiocu, Milošević u oktobru 1991. nije prihvatio Karingtonov plan bila je parola “svi Srbi u jednoj državi”, o kojoj je bilo dosta reči i tokom jučerašnjeg unakrsnog ispitivanja Smilje Avramov. Najs je danas izneo tvrdnju da su Milošević i ljudi koji su s njim radili – a medju njima je bila i profesorka Avramov – “želeli povećanu Srbiju u kojoj će živeti svi Srbi, i bili su spremni na borbu da bi je dobili.”

“Spremnost na borbu” Najs je ilustrovao sa nekoliko video inserata iz Miloševićevih govora krajem osamdesetih, u kojima se najavljuju nove“borbe” i “bitke.” Po Smilji Avramov, Milošević je u tim govorima mislio na borbe i bitke “na psihološkom, informativnom i političkom, a ne na vojnom planu.”

Po Najsu, medjutim, “ključ problema je želja da svi Srbi žive u jednoj državi i da se njihovi interesi stave iznad interesa drugih.” Da je to bila zvanična politika Miloševićevih socijalista u vreme kada je odbijen Karingtonov plan, Najs je pokušao da dokaže mapom koja je 1991. objavljena u časopisu SPS “Epoha”, o “poželjnim linijama demarkacije izmedju Treće Jugoslavije i Hrvatske.” Prema toj mapi, granice “Treće Jugoslavije” obuhvatile bi velike delove Hrvatske: od Istočne i Zapadne Slavonije, preko Krajine i dela Dalmacije, do tzv. Dubrovačke Republike. Profesorka Avramov je, medjutim, sve to pripisala “slobodi naučne misli” autora mape, koja se po njoj “ne može imputirati optuženom.” Uostalom, dodala je Avramov, takve su granice nudjene Srbiji Londonskim sporazumom 1915. pod uslovom da se odrekne Jugoslavije, ali je ona to odbila.

Pošto je profesorka Avramov tokom glavnog ispitivanja naoružavanje i vojno organizovanje Srba u Hrvatskoj i Bosni 1991. tumačila “strahom od novog genocida, poput onog koji su doživeli 1941-1945”, Najs je na grafoskop stavio takozvanu Moljevićevu kartu iz 1941. koja se u najvećoj meri poklapa sa “poželjnom kartom” iz časopisa SPS pedeset godina kasnije. Kada je Moljevićeva karta objavljena, primetio je Najs, genocid nad Srbima u Hrvatskoj još nije bio počeo, ali je “već postojao koncept države za sve Srbe.”

Profesorka Avramov je odgovorila da “u svom naučnom radu sve stavove bazira na zvaničnim dokumentima, a ne na medjustranačkim borbama ili predlozima kakvih je bilo izmedju dva rata.”

Nakon profesorke Avramov, na klupu za svedoke je izveden Džejms Džordž Džatras, bivši analitičar američke Republikanske stranke, koji će svedočiti o “američkom zelenom svetlu Iranu” za delovanje radikalnih islamskih elemenata u Bosni.

Dijeljenje sadržaja