Na kraju unakrsnog ispitivanja Džemsa Jatrasa tužilac pokušao da diskredituje svedoka, Amerikanca grčkog porekla, predstavljajući ga nekom vrstom “pravoslavnog fundamentaliste” koji propoveda da je Islam “proizvod mraka bezbožne Arabije” i upozorava da će Amerika i Engleska za par decenije biti “islamske zemlje”, a drugog Amerikanca grčkog porekla, bivšeg demokratskog političara Majkla Dukakisa, naziva “paganinom”, jer ne deli stav pravoslavne crkve o pobačaju i jer se oženio “ne-hrišćankom.”


Uključivanjem Džemsa/James Jatrasa, bivšeg analitičara i savetnika američke Republikanske stranke, na svoju listu svedoka, Slobodan Milošević je želeo da dokaže svoje teze o sprezi izmedju Klintonove demokratske administracije i radikalnih islamskih elemenata, prvo u Bosni a potom i na Kosovu.

Tokom njegovog svedočenja, branilac Stiven Kej/Steven Kay je u dokaze uveo obimni izveštaj političkog podkomiteta američkog Senata iz 1996. godine pod naslovom “Zeleno svetlo za Iran”, u kojem se Klintonova administracija optužuje da je prećutno odobrila Iranu da tajno isporučuje oružje Muslimanima i uspostavi bazu u Bosni. U izveštaju se, pored ostalog, navodi da je američko “zeleno svetlo” omogućilo Iranu značajno vojno, bezbednosno i obaveštajno prisustvo u Bosni, pružilo mu uporište u Evropi i na taj način, kako se zaključuje, “ugrozilo američke živote.” Iran je, navodi se dalje, postao “glavni dobrotvor bosanske vlade” koja je, sa svoje strane, bila “sve manje sekularna i demokratska i sve više se okretala radikalnim islamskim stavovima.”

Potvrdjujući ove navode iz izveštaja, svedok je ipak izrazio neslaganje sa ocenom da je “radikalizacija bosanskih Muslimana” proizvod pomenutog “zelenog svetla”, tvrdeći da je to bila “ideološka orijentacija” SDA i, posebno, Alije Izetbegovića od početka rata u Bosni.

U delu svedočenja koji se odnosio na Kosovo Jatras je, pozivajući se na tekstove koje je napisao u avgustu 1998. godine, tvrdio da mu je kao analitičaru bilo jasno da je Klintonova administracija već tada donela odluku da vojno interveniše na Kosovu i da joj nedostaje samo povod, koji je pronadjen u januaru sledeće godine u Račku. Na pregovorima u Rambujeu, tvrdi on, Amerikanci su “granicu namerno postavili previsoko, kako Srbi ne bi mogli da je preskoče” i tako osujete već planiranu intervenciju.

U unakrsnom ispitivanju, tužilac Džefri Najs/Geoffrey Nice je uspeo da pokaže da izveštaj koji je prezentirao Jatras predstavlja stavove i zaključke samo republikanske većine u senatskom podkomitetu, a da je njemu priložen izdvojeni izveštaj demokratske manjine sa dijametralno suprotnim zaključkom. Da, naime, američka administracija ni na koji način, ni direktno ni indirektno, nije učestvovala u iranskoj operaciji naoružavanja bosanskih snaga, niti u bilo kakvom kršenju embarga UN na isporuke oružja državama bivše Jugoslavije.

Mada je predsedavajući sudija Robinson primetio da dokument koji se zasniva na podeli po partijskim linijama “nije ni od kakve pomoći veću pri utvrdjivanju činjenica”, izveštaj je ipak prihvaćen u dokazni materijal, uz sudijinu opasku da je “druga stvar kakva će mu se dokazna vrednost dati.”

Otvoreno je, takodje, pitanje kako će sudije oceniti verodostojnost Džejmsa Jatrasa, nakon što je tužilac na kraju unakrsnog ispitivanja pokušao da diskredituje svedoka, Amerikanca grčkog porekla, predstavljajući ga nekom vrstom “pravoslavnog fundamentaliste” koji propoveda da je Islam “proizvod mraka bezbožne Arabije” i upozorava da će Amerika i Engleska za par decenije biti “islamske zemlje”, a drugog Amerikanca grčkog porekla, bivšeg demokratskog političara Majkla/Michael Dukakisa, naziva “paganinom”, jer ne deli stav pravoslavne crkve o pobačaju i jer se oženio “ne-hrišćankom.”

Sudjenje Slobodanu Miloševiću biće nastavljeno u utorak sledeće sedmice.

Dijeljenje sadržaja