Bivša profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu i član pregovaračkog tima Srbije na Mirovnim konferencijama o bivšoj Jugoslaviji, svedočila o stavovima i stanju svesti Slobodana Miloševića 1991. -1993. godine


Smilja Avramov, prvi svedok odbrane Slobodana Miloševića, je kao "golu laž" opisala izjavu Stipe Mesića da je 1991. učestvovala na sastancima na kojima su predstavnici Srbije i Hrvatske "crtali buduće granice Bosne i Hercegovine."

Istina, dodala je Avramov, na tim je sastancima bilo reči i o granicama, odnosno o tome šta će biti s njima u slučaju secesije Slovenije i Hrvatske. Pitanje je, tvrdi ona, bilo šta bi u tom slučaju bio osnov za utvrdjivanje granica: da li "revolucionarne tekovine", kako je nazvala takozvane "Avnojske granice", ili će - za šta se zalagala srpska strana - to biti "medjunarodne granice utvrdjene multilateralnim ugovorima posle I svetskog rata."

Smilja Avramov je pune četiri decenije bila profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, ali je Miloošević nije pozvao u Hag kao svedoka-eksperta za pravna pitanja, već kao svedoka o činjenicama. Avramov bi trebalo da svedoči o svojim kontaktima sa optuženim u periodu početka sukoba u bivšoj Jugoslaviji, odnosno o njegovim stavovima i stanju svesti. Medjutim, umesto da direktno odgovara na postavljena pitanja, profesorka se upuštala u naširoko objašnjavanje istorijskog, medjunarodno-pravnog ili političkog "konteksta", prisiljavajući sudije na česte intervencije i zahteve da pokuša da se koncentriše i odgovara na pitanja.

Milošević, kako ga je u svom svedočenju opisala Smilja Avramov, je po svaku cenu hteo da sačuva Jugoslaviju i bio je opsednut idejom bratstva-jedinstva. Zalagao se za "maksimalnu toleranciju" srpske strane u pregovorima i za mirno rešenja krize koju su izazvali slovenački i hrvatski separatisti. Verovao je, tvrdi Avramov, da će separatisti - kada im se predoče teške posledice raspada Jugoslavije - "doći do pameti i odustati od nacionalističkog fanatizma." Nikada nije zastupao ideju "Velike Srbije", nije imao nikakvog uticaja na JNA i paravojne formacije, a još manje na Srbe u Hrvatskoj i Bosni koji su se "spontano organizovali za samoodbranu" i koji su Beogradu zamerali da im ne pruža dovoljnu zaštitu. Milošević, tvrdi dalje Avramov, nije imao uticaja na politiku Knina i Pala, jer su Republika Srpska Krajina i Republika Srpska imali svoje parlamente i vlade koji su ljubomorno čuvali svoju nezavisnost. Milan Babić je bio "pomalo ekstravagantna ličnost, koji se saživeo sa ulogom nekakvog državnika i lidera i nije nikome dozvoljavao da na njega utiče." S druge strane, Radovan Karadžić je bio "visoki intelektualac i snažna ličnost visokog moralnog integriteta koji se uvek postavljao na ravnopravnoj osnovi sa Miloševićem." Karadžić je bio "neprikosnoveni autoritet" medju bosanskim Srbima koji su, s druge strane, Miloševiću zamerali da je "mlakonja."

Sa svoje strane, Avramov zamera Miloševiću da je bio "isuviše kooperativan i popustljiv" prema Evropskoj zajednici, ponekad čak i "na štetu interesa Srbije." Zbog te njegove "prevelike popustljivosti" Avramov se u aprilu 1993. razišla sa Miloševićem, odnosno prestala da bude deo tima za pregovore sa medjunarodnom zajednicom.

Svedočenje Smilje Avramov se nastavlja unakrsnim ispitivanjem od strane tužioca.

Dijeljenje sadržaja