Tri nedelje pre početka “Oluje” general Mladić je dobio precizne informacije o vremenu i pravcima hrvatskog napada na Krajinu, ali je – umesto da pripremi odbranu zapadnih granica Republike Srpske – izgrdio “glasnika” koji mu je to saopštio


General Ratko Mladić je još 13. jula 1995. dobio precizne informacije o hrvatskim planovima za napad na kninsku Krajinu, ali im nije verovao. Naprotiv, izgrdio je “glasnika” – pukovnika Petra Salapuru, tadašnjeg načelnika za obaveštajne poslove u Glavnom štabu VRS, koji je dan ranije od svoje “strane veze” u Beogradu saznao za vreme i pravce predstojećeg hrvatskog napada, kao i za snage koje će u njemu biti angažovane. Mladić se, kaže Salapura, “izvikao” na njega, optužujući ga da “preteruje”, “preuveličava opasnost” i “širi strah.”

Pukovnik Salapura, koji je došao u Srebrenicu da prenese obaveštajne informacije generalu Mladića upozori ga na rizike kojima bi, u slučaju hrvatskog napada na Krajinu, mogla da bude izložena 300 kilometara duga zapadna granica Republike Srpske, se na to pokunjeno povukao, seo u kola i vratio u Glavni štab u Han Pijesku.

Svedočeći danas kao svedok odbrane Vidoja Blagojevića, bivšeg komandanta Bratunačke brigade optuženog za zločine u Srebrenici Jula 1995., Salapura je opisao kako je Vojska Republike Srpske “nespremno dočekala operaciju Oluja” koja je počela nepune tri sedmice nakon što je na nju upozorio Mladića. Pošto se Srpska vojska Krajine u roku od tri dana povukla pred hrvatskim snagama, rekao je Salapura, “ostao je nebranjen veliki deo fronta i ugrožen je zapadni deo Republike Srpske.”

Pukovnik Salapura je ostao u Han Pijesku do 18. jula i tokom tog perioda, tvrdi, nije imao nikakve kontakte sa generalom Mladićem, pukovnikom Ljubišom Bearom (tadašnjim šefom bezbednosti Glavnog štaba, optuženim za genocid u Srebrenici), kao ni sa svojim neposrednim pretpostavljenim, generalom Zdravkom Tolimirom.

Svedočenje pukovnika Salapure se nastavlja.

Dijeljenje sadržaja