Rasprava o zahtevu tužilaštva da mu se dozvoli izmena srebreničke optužnice, kojom se Vidoje Blagojević više ne bi teretio za saučesništvo u genocidu, već za pomaganje i podržavanje njegovog izvršenja


U poodmakloj fazi sudjenja, pred kraj dokaznog postupka odbrane Vidoja Blagojevića – bivšeg zapovednika Bratunačke brigade VRS, optuženog za zločine u Srebrenici – tužilaštvo je podnelo zahtev za izmenu optužnice. Ukoliko Pretresno veće prihvati taj zahtev, Blagojević bi se novom optužnicom umesto za suačesništvo u genocidu, teretio za pomaganje i podržavanje genocida.

Originalnom optužnicom, iz oktobra 1999. Vidoje Blagojević se, zajedno sa bivšim komandantom Drinskog korpusa VRS, generalom Radislavom Krstićem i tadašnjim zapovednikom Zvorničke brigade Vinkom Pandurevićem, teretio za genocid ili saučesništvo u genocidu. Nakon što je u avgustu 2001. general Krstić proglasen krivim za genocid, tužilaštvo je u januaru 2002. prvi put izmenilo optužnicu protiv Blagojevića, ograničavajući njegovu odgovornost na saučesništvo u genocidu.

U medjuvremenu, aprila ove godine, Žalbeno veće Tribunala je preinačilo prvostepenu presudu protiv generala Krstića, proglašavajući ga krivim za pomaganje i podržavanje genocida i smanjujući mu kaznu sa 46 na 35 godina zatvora.

Zahtevom za novom izmenom, tužilaštvo želi da optužnicu protiv Vidoja Blagojevića uskladi sa presudom Žalbenog veća u slučaju Krstić. Tom presudom je, kako je u današnjoj raspravi istakao tužilac Milbert Šin/Shin, “definitivno razjašnjeno da postoji izvesno preklapanje izmedju saučesništva u genocidu i pomaganja i podržavanja genocida” kao i da saučesništvo obuhvata pomaganje i podržavanje, ali ide i dalje od toga.

Branilac Vidoja Blagojevića Majkl/Michael Karnavas je u današnjoj raspravi zamerio tužilaštvu što tek sada, “nakon toliko godina”, tvrdi da je njegov klijent odgovoran “samo za pomaganje i podržavanje.” Karnavas smatra da “nema potrebe” za izmenom koju traži tužilaštvo, budući da Pretresno veće, po njegovom mišljenju, može i na osnovu postojeće optuzbe za saučesništvo, može da Blagojevića proglasi krivim za pomaganje i podržavanje genocida.

Da bi se neko proglasio krivim za saučesništvo u genocidu ili pomaganje i podržavanje njegovog izvršenja, nije neophodno da se dokaže da je delovao sa specifičnom namerom (da se jedna etnička grupa, ili njen deo, uništi “kao takva”). Umesto toga, dovoljno je dokazati da je optuženi učestvovao u zločinima, mada je znao da se oni vrše sa namerom uništenja jedne etničke grupe, ili njenog dela.

O tužiočevom zahtevu za izmenu optužnice Pretresno veće će se izjasniti najverovatnije pre kraja dokaznog postupka Vidoja Blagojevića, čijim su braniocima za izvodjenje svedoka i prezentaciju dokaza ostale još dve sedmice.

Dijeljenje sadržaja