Odbrana Vidoja Blagojevića, bivšeg komandanta Bratunačke brigade VRS, čini sve kako bi diskreditovala Momira Nikolića i osporila neke od činjenice koje je on priznao prihvatajući odgovornost za masakr u Srebrenici


Na početku svog dokaznog postupka, odbrana Vidoja Blagojevića, bivšeg komandanta Bratunačke brigade VRS optuženog za saučesništvo u srebreničkom genocidu, usmerila se na diskreditaciju Momira Nikolića, bivšeg načelnika bezbednosti u Bratunačkoj brigadi.

Nikolić je bio optužen zajedno sa Blagojevićem, ali je prošle godine priznao krivicu, pokajao se zbog zločina u kojima je učestvovao, pristao da saradjuje sa tužilaštvom i kao svedok optužbe pojavio se na sudjenju svom bivšem komandantu.

Svedocima koje je izveo u protekla dva dana, Blagojevićev branilac Majkl/Michael Karnavas je nastojao da ospori dva navoda iz Nikolićevog priznanja i da ga, usput, diskredituje kao ličnost.

Prvi osporavani navod je Nikolićevo priznanje da je 12. i 13. jula 1995. u Potočarima "organizovao i koordinirao" deportaciju više od 20.000 civila, pretežno žena i dece, koji su autobusima i kamionima prebačeni na teritoriju pod kontrolom armije BiH.

Svedoci odbrane Jovan Nikolić i Perica Vasović, obojica iz Bratunca, svedočili su juče i danas da su 13. jula '95. zajedno sa Momirom Nikolićem otišli u Potočare, "iz znatiželje" da vide šta se tamo dešava. Obojica tvrde da je i Momir Nikolić otišao tamo iz "znatiželje", da nije izdavao nikakva naredjenja i da se "uglavnom pozdravljao i pričao sa ljudima." Po ovim svedocima bio je puki posmatrač, a ne "organizator i koordinator" operacije.

Osporavanje drugog Nikolićevog navoda je još važnije za Blagojevićevu odbranu. U Izjavi o činjenicama i priznanju krivice, Nikolić je pored ostalog naveo i imena nekoliko pripadnika Bratunačke brigade za koje tvrdi da su učestvovali u masakru u skladištu poljoprivredne zadruge u Kravici, gde je prema optužnici 13. i 14. jula ubijeno izmedju 1.000 i 1.500 ljudi.

Oba svedoka odbrane su, tvrde, bili 14. jula ujutro u Kravici, videli su ubijanja ljudi zatočenih u skladištu, ali nisu mogli da prepoznaju ni jednog od egzekutora pošto su na licu nosili maske. Uprkos tome, kategorički tvrde da medju njima nije bilo pripadnika Blagojevićeve brigade. Svedok Vasović pretpostavlja da vojnici u maskirnim uniformama bez oznaka i sa maskama na licu "nisu bili iz Bratunca", već najverovatnije iz "područja Sarajeva", pošto su mešali "č" i "ć."

Blagojevićev branilac je, konačno, od svojih svedoka tražio da kažu nešto "o karakteru Momira Nikolića." Obojica su ga opisali kao "preterano ambicioznog i prepotentnog čoveka", koji zbog načina na koji se ophodio prema ljudima "nije imao mnogo prijatelja" i često je dolazio u sukobe sa sugradjanima. Obojica su, istina, priznali da "takve crte Nikolić nije ispoljavao prema njima"... ali jeste prema drugima.

O njihovom bivšem prijateljstvu trebalo bi da svedoči činjenica da je Momir Nikolić petanestak dana nakon hapšenja i prebacivanja u Hag, poslao Perici Vasoviću razglednicu iz Sheveningena/Scheveningena, o čijem se sadržaju govorilo na sednici zatvorenoj na javnost. U javnom delu se, samo, čulo da se u razglednici pominje i Deronjić s kojima je Nikolić, tvrdi svedok, "imao neke neraščišćene račune."

Miroslav Deronjić, koji je takodje priznao krivicu i svedočio na sudjenju za Srebrenicu, biće po svemu sudeći sledeća meta odbrane Vidoja Blagojevića.



Fotografije