Beograd traži od Medjunarodnog suda pravde da "rasvetli" medjunarodno-pravni status SR Jugoslavije izmedju 1992. i 2000. godine


Vlada Srbije i Crne Gore ne odustaje od postupka koji su bivše vlasti u Beogradu pre pet godina pokrenule protiv osam zemalja-članica NATO; želi da Medjunarodni sud pravde odluči da li je nadležan da taj spor razmatra; i očekuje da se - ukoliko ta odluka bude pozitivna - otvori raspravu o suštini spora: legalnosti upotrebe sile i kršenju Konvencije o genocidu.

Tako je Tibor Varadi/Varady, glavni pravni zastupnik Srbije i Crne Gore, razjasnio danas poziciju svoje vlade, nakon što su u prethodna dva dana rasprave pred Medjunarodnim sudom pravde (MSP) zastupnici zemalja NATO na različite načine sugerisali da je Beograd "odustao" od postupka, da je "priznao" da nema osnova za nadležnost najvišeg svetskog suda i da je "predmet spora nestao."

Srbija i Crna Gora, rekao je Varadi, očekuju da sud rasvetli status bivše SR Jugoslavije izmedju 1992. i 2000. godine i utvrdi poziciju te države u UN i drugim medjunarodnim organizacijama, a posebno njenu poziciju u odnosu na Statut Medjunarodnog suda pravde i Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Osporavajući nadležnost Medjunarodnog suda u ovom sporu, pravni zastupnici zemalja NATO se, naime, pozivaju na argumente kojima je SR Jugoslavija 2002. bezuspešno pokušala da ospori nadležnost istog suda u slučaju koji je protiv nje pre punih 11 godina pokrenula Bosna i Hercegovina. Osnovni argument Beograda je, tom prilikom, bio da je novembra 1999. SRJ primljena u UN kao "nova zemlja članica" i da je tek nakon toga pristupila i Statutu MSP i Konvenciji o genocidu. Pa, prema tome, ne može da bude strana u sporu koji je BiH pokrenula još 1993. godine, kada SRJ nije bila ni u UN, ni članica MSP, ni potpisnica Konvenciji o genocidu.

Medjunarodni sud je prošle godine odbacio te argumente Beograda, ukazujući da prijem SRJ u UN 2000. godine ne utiče retroaktivno na specifičnu (sui-generis) poziciju koju je, do tada, Jugoslavija imala u odnosnu na UN, Statut MSP i Konvenciju o genocidu. Srbija i Crna Gora, sada, traže od Medjunarodnog suda da preciznije definiše tu "specifičnu poziciju" SRJ izmedju 1992. i 2000. godine i kaže "šta je ili koja je ta Jugoslavija" čije članstvo u medjunarodnim organizacijama i ugovorima nije bilo ni ukinuto ni suspendovano.

Primećujući da su u dosadašnjoj raspravi mnogi predstavnici zemalja-članica NATO ocenili da je poslednjih godina došlo do "značajnog poboljšanja odnosa" Srbije i Crne Gore sa evro-atlantskim savezom, Varadi je izrazio želju svoje vlade da se "taj trend nastavi", uprkos sporu od kojeg Beograd ne odustaje. Ukazujući na promene do kojih je u medjuvremenu došlo u Srbiji i Crnog Gori, Varadi je istakao da "strane u sporu danas, nisu iste kao strane u sukobu" iz proleća 1999.

Rasprava o nadležnosti Medjunarodnog suda pravde i prihvatljivosti slučaja koji je 1999. pokrenula SRJ, nastaviće se sutra novom rundom argumenata strana u sporu.

Dijeljenje sadržaja