Pred najvišim svetskim sudom sutra počinje rasprava o nadležnosti i prihvatljivosti spora koji je, protiv zemalja-članica NATO, aprila 1999. pokrenula tadašnja SR Jugoslavija.


Punih pet godina nakon što je bivša SR Jugoslavija pokrenula slučaj protiv deset zemalja-članica NATO, u ponedeljak će pred Medjunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu započeti jednonedeljna rasprava sa ciljem da se utvrdi da li je najviša pravna instanca UN uopšte nadležna da raspravlja o suštini spora. A suština spora, kako je aprila 1999. definisana u Beogradu, jeste da je NATO "nezakonito upotrebio silu" protiv SRJ i da je, u tom procesu, prekršio Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Drugim rečima, da je počinio genocid, pa treba da plati odštetu Srbiji i Crnoj Gori.

Početkom juna 1999. MSP je odbacio zahtev Beograda za "privremenom merom" kojom bi se zemljama-članicama NATO naložilo da smesta obustave vazdušne udare protiv SRJ. Istovremeno, Sud se proglasio "očigledno nenadležnim" u slučajevima SRJ protiv SAD i Španije, budući da su te zemlje, pristupajući Konvenciji o genocidu, stavile rezervu upravo na onaj član na koji se poziva SRJ, a kojim se prihvata "automatska nadležnost" MSP u sporovima o primeni Konvencije.

Pošto je i u ostalih osam slučajeva (SRJ protiv Belgije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Holandije, Portugala i Velike Britanije) zaključio da "na prvi pogled" nije nadležan, Sud je suspendovao raspravu o suštini spora dok se ne reši pitanje nadležnosti.

Usledila je četvorogodišnja pisana procedura u kojoj su strane razmenjivale argumente o nadležnosti MSP i prihvatljivosti slučaja koji je pokrenula SRJ. O tome će se, sledeće sedmice, voditi usmena rasprava u Hagu. Najpre će, u ponedeljak i utorak, osam "tuženih" zemalja NATO argumentovati zašto smatraju da MSP nije nadležan i da slučaj pokrenut iz Beograda nije prihvatljiv, a onda će u sredu pravni zastupnici Srbije i Crne Gore obrazlagati zašto misle suprotno. Nakon toga, u četvrtak i petak, strane će dobiti priliku za još jednu rundu argumenata i kontraargumenata.

Da li će ikada doći do rasprave o suštini spora - zakonitosti sile koju je NATO 1999. primenio protiv SRJ - zavisiće ne samo od toga kako će MSP rešiti pitanje nadležnosti, već i od političkih odluka u Beogradu. Ukoliko želi da pristupi programu "Partnerstvo za mir", Beograd će – kako mu je stavljeno do znanja - morati da odustane od daljeg "parničenja" sa NATO. No, to za sada i nije tako urgentno, budući da nisu ispunjeni još neki preduslovi za približavanje evro-atlantskoj zajednici, a u prvom redu saradnja sa Tribunalom i hapšenje Ratka Mladića, za kojeg se smatra da je u Srbiji.

Postoji, medjutim, još jedan razlog zbog kojeg Beograd nastavlja spor sa NATO. Beograd bi želeo da se to rešava u "paketu", zajedno sa sporovima koje su pokrenuli Bosna i Hercegovina i Hrvatska, zahtevajući od MSP da bivšu SRJ, a sadašnju Srbiju i Crnu Goru, proglasi krivim za genocid i osudi na plaćanje ratne odštete. Beograd bi rado odustao od spora za NATO, ukoliko bi BiH i Hrvatska odustali od spora s njim. NATO, verovatno, ne bi imao ništa protiv, ali ni BiH ni Hrvatska, barem za sada, ne vide razloga za uključivanje u takav "paket aranžman."

Parnica se, zato, nastavlja. Do daljeg.

Dijeljenje sadržaja