Pred Medjunarodnim sudom u Hagu otvorena petodnevna javna rasprava o nadležnosti i prihvatljivosti spora koji je, pre pet godina, tadašnja SRJ pokrenula protiv osam zemalja NATO


Spor sa zemljama-članicama NATO koji je aprila 1999. pred Medjunarodnim sudom pravde pokrenula SR Jugoslavija, predstavlja "prepreku za buduće unapredjenje i normalizaciju odnosa sa Srbijom i Crnom Gorom."

Tako je, na početku petodnevne rasprave o nadležnosti Medjunarodnog suda pravde i prihvatljivosti slučaja "Srbija i Crna Gora protiv NATO", predstavnik belgijske vlade Jan Devader (Devadder) predočio drugoj strani kakve bi mogle da budu dugoročnije posledice istrajavanja na sporu koji je, u jeku vazdušnih udara, pokrenuo tadašnji režim u Beogradu.

Aprila 1999. SR Jugoslavija je optužila deset zemalja-članica NATO za "nezakonitu upotrebu sile i genocid", zahtevajući od Medjunarodnog suda pravde da, kao "privremenu meru", naloži momentalno obustavljanje vazdušnih udara. Sud je odbio taj zahtev Beograda, proglasio se "očigledno nenadležnim" u slučajevima SAD i Španije, a ostavio je otvorenim pitanje nadležnosti u ostalih osam slučajeva koje je pokrenula SR Jugoslavija: protiv Belgije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Holandije, Portugala i Velike Britanije.

Pošto je SR Jugoslavija insistirala na nastavljanju započete procedure, zemlje NATO su podnele preliminarne prigovore kojima, pored nadležnosti Medjunarodnog suda pravde, osporavaju i prihvatljivost slučaja pokrenutog iz Beograda. Petodnevna rasprava koja je danas otvorena u Hagu ograničena je, isključivo, na pravna pitanja nadležnosti i prihvatljivosti.

Pravni zastupnici Belgije i Holandije, koji su govorili na prepodnevnoj raspravi pred 15 sudija najvišeg svetskog suda, ukazuju da u vreme podnošenja tužbe SR Jugoslavija nije bila članica UN i potpisnica Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, te se shodno tome ne može obraćati Medjunarodnom sudu pravde (koji rešava sporove izmedju članica UN), niti se može pozivati na Konvenciju o genocidu koja važi samo za potpisnice. Prema pravnom zastupniku Belgije, Beograd se ne može pozivati ni na bilateralni sporazum koji su Kraljevine Belgija i Jugoslavija zaključili 1930., pošto je on prestao da važi raspadom bivše SFRJ 1992. godine.

J. G. Lamers, pravni savetnik holandskog Ministarstva inostranih poslova, smatra da spor izmedju Holandije i Srbije i Crne Gore po pitanju nadležnosti "više ne postoji." U prilog tome Lamers navodi pismo o "novo-otkrivenim činjenicama" koje je Beograd uputio Holandiji decembra 2002., a u kojem se navodi da SRJ nije pravni naslednik SFRJ i da je postala "nova zemlja članica" UN tek 1. novembra 2000. godine, pa do tada nije bila ni članica Statuta Medjunarodnog suda pravde.

Zanimljivo je da se sada, poput bumeranga, vraćaju argumenti s kojima je Beograd pre dve godine pokušao da se izbori za reviziju presude o nadležnosti Medjunarodnog suda pravde u slučaju "Bosna i Hercegovina protiv SR Jugoslavije." Taj pokušaj nije uspeo, ali su te argumente sada preuzeli pravni zastupnici zemalja NATO, dovodeći u pitanje prihvatljivost spora koji je - u trenutku dok, po sopstvenom priznanju, nije bila članica UN - pokrenuta tadašnja SRJ a sadašnja SiCG.

Danas posle podne, argumente će izneti pravni zastupnici Kanade, Portugala i Velike Britanije; za sutra je predvidjen nastup zastupnika Francuske, Nemačke, Italije; dok će u sredu reč dobiti predstavnici Srbije i Crne Gore.



Fotografije