U uvodnoj reči na početku dokaznog postupka odbrane, branilac Milomira Stakića istakao da optuženi - kao predsednik opštine i Kriznog štaba Prijedora - nije imao nikakvu moć "ni nad vatrogascima" a kamoli nad policijom ili vojskom. Odbrana traži ponavljanje postupka

"Dokazi odbrane će pokazati da je dr Milomir Stakić nevin po svim tačkama optužnice, a da su izvedeni dokazi tužilaštva kontradiktorni, nekonzistetni i nepouzdani". Ovim je stavom advokat Branko Lukić zaključio uvodnu reč na početku dokaznog postupka odbrane Milomira Stakića, bivšeg predsednika opštine i Kriznog štaba Prijedora, optuženog za genocid u ovoj opštini.

Odbrana će, najavio je danas Lukić, dokazivati da "doktor Milomir Stakić, nepoznati 29-ogodišnji lekar iz Prijedora", nije delovao sa genocidnom namerom, niti je kod njega postojala namera za izvršenje bilo kakvog krivičnog dela. O tome koliku moć i kakvu ulogu je Stakić imao kao predsednik opštine Prijedor govoriće svedoci "svih nacionalnosti - Srbi, Muslimani, Hrvati čak i Ukrajinaci". Da je on zapravo bio "nemoćan" potvrdiće, nada se odbrana, i bivši zatočenici prijedorskih logora koji će svedočiti u prilog optuženog.

Ekperti odbrane će pobijati tvrdnje optužbe o sistematskom i planskom progonu nesrpskog stanovništva i kroz dokumente pokazati kako je, prema recima Stakićevog branioca, "preko 20 hiljada Muslimana napustilo Prijedor pre 30. aprila 1992. kada su Srbi preuzeli vlast u opštini". Stručnjaci za ustavno pravo i vojna pitanja bi u svojim svedočenjima, kako je rečeno, trebalo da pokažu kako su vojska i policija u Prijedoru početkom devedesetih imali svoje "posebne linije komandovanja potpuno odvojene od opštinskih vlasti". "Predsednik opštine nije mogao da komanduje ni vatrogascima a kamoli vojskom", rekao je Stakićev branilac.

Pored toga što će dokazivati da Stakić nije lično odgovoran za dela koje mu pripisuje tužilac, odbrana će nastojati da dokaže i da je za početak rata u Bosni i Hercegovini - odgovorna Hrvatska. Rat u BiH je, tvrdi odbrana, započet upadom hrvatskih snaga u opštinu Bosanski Brod 3. marta 1992. Dvadesetak dana kasnije je izvršen masakr nad srpskim stanovništvom sela Sijekovac da bi ubrzo potom međunarodna zajednica i zvanično priznala samostalnu BiH. "Svidelo se to nekome ili ne" - rekao je advokat Lukić - "međunardona zajednica je Bosnu i Hercegovinu, baš kao i SFRJ, gurnula u rat".

Uvodnoj reči Stakićevog branioca predhodila je rasprava o zahtevu odbrane da suđenje njihovom klijentu bude ponovljeno. Odbrana naime smatra da je nepravilnostima u izvođenju svojih dokaza tužilaštvo ugrozilo propisani način vođenja postupka te da bi suđenje praktično trebalo da se vrati na početak. Sudije će se o ovom zahtevu naknadno izjasniti, a u međuvremenu je na klupu za svedoke izveden prvi svedok odbrane, čije se svedočenje odvija bez prisustva javnosti. (kraj)

Dijeljenje sadržaja