General Boško Kelečević juče priznao da je glavni strateški cilj bosanskih Srba – razgraničenje sa druga dva naroda BiH – ostvarivan putem najtežih zločina nad muslimanskim i hrvatskim civilima, da bi u današnjem dodatnom ispitivanju to "kategorički negirao" i onda ponovo, odgovarajući na pitanja tužioca, prihvatio da nesrbi "nisu imali drugog izbora" nego da odu jer im je imovina bila razorena

Kada je juče od strane tužioca upitan da li je vojska bosanskih Srba koristila ubistva, zatočavanje, nasilno iseljavanje nesrpskih civila i razaranje njihove imovine kao sredstvo za razgraničenje srpskog od druga dva naroda u BiH i stvaranje sopstvene države, general Boško Kelečević je kratko i bez razmišljanja rekao: "Da". Danas je, međutim, u dodatnom ispitivanju braniocu Branku Lukiću na slično pitanje rekao više puta "ne" i tako opovrgao jučerašnje priznanje. Kelečević je tokom rata u BiH bio načelnik štaba Prvog krajiškog korpusa VRS i svedoči na poziv odbrane Ratka Mladića.

Branilac je danas razložio jučerašnje tužiočevo pitanje na nekoliko kraćih. Prvo je od Kelečevića tražio da se izjasni da li su Prvi krajiški korpus i Vojska Republike Srpske razgraničenje naroda BiH sprovodili ubijanjem nesrpskih civila. "Ne, ne može se to tako formulisati", rekao je svedok i dodao da su lojalni Muslimani i Hrvati bili zaštićeni. Na pitanje da li je razdvajanje naroda činjeno putem nasilnog iseljavanja civila, odgovorio je da je odlazak omogućen samo onima koji su to želeli. Kelečević je "kategorički" negirao da je razdvajanje naroda sprovođeno razaranjem imovine nesrba, rekavši da su kuće rušene samo u borbama.

Odgovarajući na pitanja branioca, rekao je da je glavni vojni cilj Srba u BiH bio da se formira država na teritoriji sa koje bi samo "neprijatelj" bio isteran. Drugim rečima, cilj nije bio osvajački, već odbrambeni i koncentrisan samo na teritorije sa većinskim srpskim stanovništvom.

Kada je tužiocu data prilika da Kelečeviću na kraju iskaza postavi još nekoliko pitanja, ukazao je da su u sastav zamišljene srpske države u BiH ušle i opštine u kojima Srbi pre rata nisu činili većinu. Takve su na primer Prijedor, Sanski Most i Kotor Varoš koje su bile u zoni odgovornosti svedokovog Prvog krajiškog korpusa. Iz tih opština Muslimani i Hrvati su, po sugestiji optužbe, otišli jer "nisu imali drugog izbora" pošto im je imovina bila razorena, sa čim se Kelečević, ponovo suprotno odgovorima koje je davao odbrani, bez pogovora saglasio. Nije porekao da su vremenom Srbi od manjine u pomenutim opštinama postali većina.

Upitan da li su Srbi činili pre rata većinu na 70 odsto teritorije BiH koliko je VRS krajem 1992. godine držala pod kontrolom, svedok je prvo rekao da ne zna tačne procente, a onda dodao da je bilo "upitno" šta je čija teritorija i da je to trebalo "drugi da reše", misleći očito na političare.

Tako je završen četvorodnevni iskaz visokog oficira Prvog krajiškog korpusa, čiji je komandant Momir Talić bio optužen pred sudom u Hagu, ali je preminuo pre okončanja procesa. Generalu Kelečeviću je, ako se izuzme intervju haškim istražiteljima iz 2001. godine, ovo prvo pojavljivanje pred Tribunalom, pri čemu ni sada nije bio fizički prisutan u sudnici već je svedočio putem video linka.

Poslednji svedok Mladićeve odbrane uoči letnje sudske pauze je Zdravko Šalipur, bivši član Kriznog štaba opštine Novo Sarajevo.

Dijeljenje sadržaja