Svedočeći u odbranu Ratka Mladića, ratni načelnik štaba Prvog krajiškog korpusa – general Boško Kelečević – odgovornost za događaje u prijedorskim logorima prebacuje na civilnu vlast, dok za logor Manjača tvrdi da je radio po "pravilima humanitarnog prava" i dodaje da su civili samovoljno napuštali zonu odgovornosti krajiškog korpusa koji je bio "možda i najveći u Evropi"

Odbrana Ratka Mladića nastavila je danas svoj dokazni postupak iskazom generala Boška Kelečevića, bivšeg načelnika štaba Prvog krajiškog korpusa VRS. U izjavi timu odbrane svedok je negirao da je vojska bosanskih Srba sprovodila "aktivnosti na progonu civila", već su odlasci bili uzrokovani "strahom od ratnih sukoba".

U zoni odgovornosti Prvog krajiškog korpusa po optužnici protiv Mladića dogodio se niz zločina protiv nesrpskog stanovništva, a u nekim opštinama poput Prijedora, Sanskog Mosta i Kotor Varoši kampanja progona je dosegla razmere genocida. Iako je tokom celog rata bio na visokoj funkciji načelnika štaba korpusa, general Kelečević tvrdi da o zločinima ne zna ništa. Tako, recimo, u izjavi navodi da u prijedorskim selima Kozarac i Hambarine nisu ubijani i zlostavljani civili, već se radilo o akciji "razoružavanja muslimanskog stanovništva". Zarobljenici su potom sprovođeni u Omarsku i Keraterm, gde ih je, tvrdi, preuzimala civilna policija. Za treći prijedorski logor Trnopolje tvrdi da se radilo o "centru otvorenog tipa".

Tvrdi da ne zna šta se u prijedorskim logorima dešavalo, jer su bili u nadležnosti civilnih vlasti, ali je u izjavi za vojni logor Manjača kod Banja Luke imao samo reči hvale. Tamo je, navodi, prema zatvorenicima postupano u skladu sa "pravilima humanitarnog prava", u šta se i sam uverio kada je posetio logor krajem avgusta 1992. godine. Nije mu poznato da se prema zatvorenicima primenjivala prinuda, da su bili premlaćivani ili ubijani.

Nakon što je izjava uvrštena u dokaze, Mladićeva odbrana nije imala pitanja za svedoka, pa je danas počelo unakrsno ispitivanje koje će, po ranijim najavama, trajati sedam i po sati, odnosno najmanje dva radna dana. Dobar deo današnjih pitanja odnosio se na strukturu Prvog krajiškog korpusa i njegovo mesto u hijerarhiji vojske bosanskih Srba. U tom pogledu nije bilo većih neslaganja između tužioca i svedoka – rečeno je da je korpus bio pod čvrstom komandom Mladićevog Glavnog štaba, a da je u svojoj nadležnosti imao više brigada. Prvi krajiški korpus je, naveo je svedok, imao 67.000 boraca i držao je 68 odsto teritorije Republike Srpske. "Bio je to možda njaveći korpus u Evropi", konstatovao je Kelečević.

Vojska bosanskh Srba je, po sugestiji optužbe, preuzela strukturu, naoružanje i kadrove JNA, s čim se svedok skoro u potpunosti saglasio. Peti banjalučki korpus JNA u maju 1992. godine je preimenovan u Prvi krajiški korpus VRS, promenjeni su zatim nazivi brigada, ne i njihov sastav.

Svedok je potvrdio da je nakon transforamacije uz mesto u strukturi VRS zadržao i svoj položaj u JNA, kao i da je primao platu "iz Beograda". Upitan da li je kao visoki oficir korpusa znao za transport 4.000 bosanskih Muslimana vozom iz Bosanskog Novog ka Doboju jednog junskog dana 1992. godine, Kelečević je odgovorio da je bio izvešten da prijedorski Krizni štab organizuje prevoz civila koji su "svojom željom" odlazili od kuća. Nikad, međutim, nije čuo da je voz zaustavljen u Doboju, gde je više stotina muškaraca odvojeno i vraćeno u Bosanski Novi i da su tamo zatvoreni. Svedok takođe negira da je tokom izvođenja operacije Koridor u proleće 1992. godine bilo zločina nad nesrpskim civilima u Modriči i Odžaku. Razaranje kuća u tim mestima se, tvrdi, dešavalo tokom borbi, a cilj vojske bosanskih Srba nije bio da se proteraju civili već neprijateljski vojnici. Kelečević zna da je komandant Prvog krajiškog korpusa – general Momir Talić – bio optužen pred Haškim tribunalom, ali kaže da on za njega "nije ratni zločinac" jer zbog smrti nije dočakao presudu.

Tužilac je danas najavio da će jedna od tema sutrašnjeg ispitivanja biti događaji u Prijedoru.

Dijeljenje sadržaja