Ratko Nikolić svedoči o napadu Armije BiH na selo Kravica 7. januara 1993. godine kao i zatočeništvu u policijskoj stanici i potom ložionici zgrade suda i opštine u Srebrenici. Tvrdi da su Srbi želeli osvetu za stradanja i pogibiju 48 civila tog sela. Tužilaštvo ne negira zločine nad Srbima ali dokumentima VRS osporava broj i status poginulih u Kravici

Svedočenjem Ratka Nikolića iz Kravice, odbrana Ratka Mladića nastoji da dokaže da su Srbi u tom selu želeli da se osvete za napad Armije Bosne i Hercegovine, na pravoslavni Božić, 7. januara 1993. godine.

Tokom napada na Kravicu Nikolić se nalazio u porodičnoj kući. Napolju je, rekao je, video da "vatre gore" i čuo povike "kolji živa, 'vataj živa". Meci su "udarali na sve strane" a jedan ga je ranio u levu nogu. Nikolić je supruzi rekao da beži ka Drini, a on je, kaže, ostao u praznom selu da "pogine sam".

Narednih pet dana, Nikolić se skrivao u šupljini drveta, u obližnjoj šumi i hranio se krompirom pečenim u "žaru od paljevina" sve dok ga nisu zarobili. Potom su ga odveli u staru stanicu milicije u Srebrenici gde je ostao do napada na Skelane 16. januara 1993. godine nakon čega je prebačen u ložionicu suda i opštine. Dobili su ćebe "da se pokriju po glavi" a od hrane "zob i neko kuvanje, ni masno, ni slano, ni kuvano".

Nikolić je rekao da ih je u ložionici "svaki dan" tukao ko je stigao a posebno dvojica sa "bradama i velikim naočarima kao u varioca". Kada se onesveste, zarobljenike su "slagali napolje na kamaru" a potom ih polivali hladnom vodom. Zbog imena, dobio je poseban zadatak: da sedi na ulazu i da kada neko uđe ustane i pozdravi ih kao Ratko Mladić. Pošto je zbog povreda teško ustajao, sledili su "šamari i udaranje". Razmenjen je iz trećeg pokušaja, u februaru 1993. godine.

Sudije koje su do sada prekidale iskaze o zločinima druge strane, pustili su Nikolića da opiše svoja stradanja, ali su po njegovom izlasku na prvu pauzu ukorili branioca Stojanovića, nakon što im je tužiteljica rekla da ne osporava da je bilo "brutalnog postupanja" Muslimana nad Srbima. Umesto "nepotrebnog svedočenja o raznoraznim detaljima", odbrana je, po oceni sudije Orija/Orie, trebalo da se usresredi na sporna pitanja - broj i status žrtava.

Tužiteljica Sara/Sarah Melikian je u unakrsnom ispitivanju predočila dokument zaplenjen 1998. godine u štabu Bratunačke brigade. U njemu se navodi "crni bilans" napada na Kravicu na Božić 1993. godine: 35 poginulih i 36 ranjenih boraca i 11 civila. Svedok je, ostao prvi svom iskazu da je u Kravici ubijeno 48 civila. Na pitanje sudije Molotoa, Nikolić je potvrdio da je spomenik u Kravici - na kojem stoji da je ubijeno 48 civila - jedini izvor njegovog saznanja o broju žrtava božićnog napada na to srpsko selo.

Suđenje Mladiću nastavljeno je iskazom Draška Vujića, pripadnika VRS iz Prijedora.

Dijeljenje sadržaja