Svedočeći u odbranu Ratka Mladića, bivši vezista u Glavnom štabu VRS Tihomir Stevanović naveo da tokom srebreničke operacije u julu 1995. godine nije video nijedno naređenje da se počine zločini nad muslimanskim stanovništvom, kao ni da 15. i 16. jula, dok su trajala masovna pogubljenja, u Glavni štab nije stigao nikakav dokument sa potpisom optuženog

Penzionisani potpukovnik vojske bosanskih Srba Tihomir Stevanović je ratni put započeo u proleće 1992. kao vezista u sarajevskoj kasarni Lukavica, zatim je u martu 1993. prekomandovan u puk veze pri Glavnom štabu VRS u Crnoj Rijeci, a tačno dve godine kasnije postao je referent kriptozaštite u odeljenju Glavnog štaba. Na tom mestu dočekao je napad na Srebrenicu u julu 1995. nakon kojeg je, po optužbi, počinjen genocid nad tamošnjim Muslimanima. Stevanović svedoči u odbranu bivšeg komandanta Glavnog štaba Ratka Mladića, optuženog za srebrenički genocid i druge zločine u BiH.

U prvom delu glavnog ispitivanja, svedok je potkrepljivao tezu odbrane da je Armija BiH civilne objekte u Sarajevu koristila u vojne svrhe i tako dala opravdanje vojsci bosanskih Srba da legitimno granatira stambene delove grada. Svedok je naveo da je od jednog rođaka koji i danas živi u Sarajevu čuo da su muslimanske jedinice koristile vojnu i koševsku bolnicu za artiljerijske napade na srpske položaje, a da je u istu svrhu korišćen i tunel u sarajevskom naselju Ciglane. Napadi su, tvrdi, vršeni i iz kasarne "Jajce" koja se nalazila u blizini Baščaršije.

Stevanović je detaljno opisao kako je funkcionisala komunikacija Glavnog štaba sa podređenim korpusima. Naređenja i izveštaji razmenjivani su, kaže, prevashodno radio-relejnim vezama i slanjem telegrama, s tim da su i razgovori i pisani dokumenti bili obezbeđeni uređajima za kriptozaštitu. Nastojao je da ubedi sudsko veće da komunikacija među oficirima i jedinicama vojske bosanskih Srba nije bila podložna prisluškivanju, što bi trebalo da znači da presretnuti razgovori u posedu optužbe, uključujući i one koji se odnose na srebreničku operaciju, nisu validni.

Odbrana je u dosadašnjem toku postupka dokazivala da je optuženi za vreme masovnih streljanja srebreničkih muškaraca i dečaka 15. i 16. jula 1995. godine bio u Beogradu i da u tom periodu nije izdavao naređenja potčinjenim jedinicama. Upitan da li je tokom ta dva dana u Glavni štab stiglo bilo kakvo Mladićevo naređenje, svedok je odgovorio odrečno. Isto tako, za vreme i nakon srebreničke operacije nije video naređenje Glavnog štaba kojim se od potčinjenih jedinica traži da počine zločine.

Budući da je tokom rada u Glavnom štabu svedok često viđao Mladića, branilac Ivetić ga je na kraju glavnog ispitivanja zamolio da iznese svoje utiske o njemu. Stevanović je rekao da je reč o "pravičnom ali strogom visokoprofesionalnom oficiru" koji nije trpeo poraze i koji je poštovao druge, a voleo i branio svoj narod, ali je na kraju "postao žrtva toga". Na pitanje kako je to Mladić postao žrtva, svedok je odgovorio da je optuženi tokom rata izgubio ćerku, a zatim se i sam razboleo.

Pred kraj današnjeg zasedanja počelo je unakrsno ispitivanje potpukovnika Stevanovića koje vodi tužilac Mekloski/McCloskey.

Dijeljenje sadržaja