Svedočeći u odbranu Ratka Mladića, bivši sarajevski tužilac Rato Runjevac potvrdio standardne teze odbrane o odgovornosti druge strane za rat u Bosni i Hercegovini, neustavnom referendumu o nezavisnosti, ubistvu srpskog svata, naoružanim kriminalcima u Sarajevu i pretnjama zbog kojih je 30. aprila 1992. otišao u Trebinje

Suđenje Ratku Mladiću, bivšem komandantu Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, nastavljeno je iskazom Rate Runjevca, koji je uoči rata bio na dužnosti višeg javnog tužioca u Sarajevu.

Iskazom Runjevca, odbrana nastoji da ojača svoju tezu o odgovornosti muslimanske strane za sukob u Bosni i Hercegovini. U izjavi čiji je sažetak pročitao branilac Miodrag Stojanović, Runjevac govori o porastu napetosti u gradu, problemima koje su izazivale grupe kriminalaca predvođenih Jukom Prazinom i Ćelom Bajramovićem u Sarajevu, kao i braća Šabanović u Višegradu.

Runjevac je u izjavi, takođe, naveo da su tenzije narasle "do maksimuma" kada je "okrnjeni parlament Bosne i Hercegovine" doneo "protivustavnu" odluku o održavanju referenduma o nezavisnosti. Svedok je, tada, odlučio da odvede porodicu iz grada. Početkom aprila 1992. godine, Runjevac je uočio naoružane ljude po Sarajevu, pale su prve žrtve a on je dobio pretnje od komšije da će ga ubiti "bez ikakvog razloga", zbog čega se krajem meseca pridružio porodici u Trebinju. Tvrdi da, zbog novonastale situacije, nije mogao da se vrati na dužnost višeg javnog tužioca kao i da je 21. maja 1992. godine smenjen sa tog položaja.

U kratkom unakrsnom ispitivanju, tužilac je predočio dokument prema kojem je Runjevac dobio otkaz zato što se mesec dana nije pojavljivao na poslu. Svedok kaže da nije upoznat sa razlozima za otkaz i dodaje da je "nameravao da se vrati nakon prvomajskih praznika" ali je 2. maja bio "opšti ratni napad" na Sarajevo koji je osujetio njegove planove.

Suđenje Ratku Mladiću je zatim nastavljeno svedočenjem Bore Tadića, bivšeg komandanta jednog od bataljona Šeste sanske brigade VRS.

Dijeljenje sadržaja