Bivši funkcioner Autonomne regije Krajina Vojislav Kuprešanin u dodatnom ispitivanju naveo da je vojska bosanskih Srba bila "treća-četvrta, možda peta armija u svetu" i da se tokom rata zalagao da se zauzme cela BiH i pripoji Srbiji, ali da to nije urađeno jer je cilj rukovodstva sa Pala bio samo da se zaštiti srpski narod. Za raspad Jugoslavije optužuje međunarodnu zajednicu, odnosno zapadnu Evropu, i ne seća se da je govorio da je rat "bio potreban srpskom narodu"

Branilac Branko Lukić maksimalno je iskoristio vreme za dodatno ispitivanje Vojislava Kuprešanina u kojem ima mogućnost da "rehabilituje" njegove odgovore iz unakrsnog ispitivanja za koje smatra da ne idu u prilog odbrani. U vreme na koje se odnosi optužnica protiv Ratka Mladića Kuprešanin je bio predsednik skupštine takozvane Autonomne regije (AR) Krajina.

Odgovarajući na pitanja o snazi vojske bosanskih Srba, svedok je rekao da se radilo o "trećoj-četvrtoj, možda petoj armiji u svetu" koja je bez problema mogla da zauzme celu BiH, da kroz nju "prođe kao kroz sir". Kaže da je javno postavljao pitanja zašto se to ne učini i cela BiH pripoji Srbiji, pa da se nastavi sa proizvodnjom i normalnim životom. Iz vrha vlasti je, tvrdi, dobio odgovor da to nije cilj rukovodstva sa Pala, već samo "da se odbrani srpski narod".

Mada se zalagao za srpsko zauzimanje cele BiH, svedok u isto vreme tvrdi da AR Krajina čiji je funkcioner bio nije zamišljena kao deo srpske republike u BiH. Ostao je pri tvrdnji s početka iskaza da su razlozi za njeno osnivanje bili čisto ekonomske prirode, a naglasio je da se vodilo računa da u imenu ni slučajno ne bude prefiks "srpski", sve sa ciljem da se drugi narodi u tom entitetu osećaju "spokojno".

Njihov spokoj je, ukazivao je juče tužilac, sistematski narušavan zločinima u prijedorskim logorima i krajinskim gradovima i selima u kojima su Hrvati i Muslimani masovno ubijani, proterivani, a njihova imovina i bogomolje uništavani. Naglašavajući odgovornost vrha vlasti bosanskih Srba, na čelu sa predsednikom Karadžićem i generalom Mladićem, tužilac je ukazao na Kuprešaninov intervju haškim istražiteljima iz 2001. godine u kojem je rekao da su logori u Prijedoru osnovani na osnovu "naređenja s vrha". Danas, međutim, kaže da su logori osnovani "samoinicijativno" od strane lokalne vlasti, odnosno kriznog štaba u Prijedoru.

Za rat u BiH Kuprešanin okrivljuje međunarodnu zajednicu, odnosno "zapadnu Evropu" koja je, po njegovim saznanjima, "jednog dana u Rimu donela odluku da Jugoslavija mora umreti". Na samom kraju današnjeg ispitivanja, priliku da mu postavi nekoliko pitanja imao je i tužilac koji je podsetio da je svedok na skupštinskom zasedanju iz januara 1993. godine rekao da je rat "bio potreban srpskom narodu" za osvajanje prevlasti u BiH, a smatrao je da bi sukobi dobro došli i Srbiji da bi sprečila Albance i Muslimane da "sa srpskom opozicijom preuzmu vlast" u Beogradu. Kuprešanin je pažljivo saslušao transkript na kojem su zabeležene njegove tadašnje reči i lakonski odgovorio da se ničega ne seća i da takav tekst "prvi put vidi".

Na kraju iskaza, svedok se zahvalio na šansi da pred sudom još jednom iznese istinu, smatra da je "dosta istine rekao" i "zbog toga je srećan". Nije imao priliku da se pozdravi sa optuženim Mladićem koji je juče - zbog aplaudiranja Kuprešaninu na komplimentima koje mu je uputio - izbačen iz sudnice do kraja njegovog iskaza.

Dijeljenje sadržaja