Oficir VRS Milovan Lelek tvrdi da su Muslimani odlazili iz Rogatice zbog straha od svojih ekstremnih sunarodnika koji su im zamerali što su sa Srbima živeli u dobrosusedskim odnosima. Tužilac tome suprotstavlja dokaze o proterivanju muslimanskih civila od strane srpskih vlasti i to iz onih sela koja su im, po svedokovim rečima, bila lojalna

Bivši oficir Rogatičke brigade Milovan Lelek je, svedočeći u odbranu generala Ratka Mladića, tvrdio da su Muslimani iz Rogatice tokom rata odlazili iz straha od muslimanskih ekstremista. Opisao je da je desetak muslimanskih sela ostalo lojalno novim srpskim vlastima i da je njima zbog toga redovno dostavljana hrana za ljude i stoku, kao i ostale potrepštine za život, poput goriva za poljoprivredne mašine. Tu bezmalo idiličnu ratnu sliku narušili su, po Lelekovom iskazu, ekstremi iz redova Muslimana.

Oni su, objašnjava, u blizini Šatorovića, jednog od "lojalnih" sela, napali srpsko civilno vozilo i u njemu ubili oca i ćerku Radenka i Sonju Bjelaković. To je poremetilo mada ne i u potpunosti narušilo međunacionalne odnose u Rogatici, ali su Muslimani ipak odlučili da napuste opštinu. Plašili su se, kaže Lelek, pretnji svojih ekstremnih sunarodnika koji su ih optuživali za suživot sa Srbima. Zato su meštani više muslimanskih sela tražili da se isele na teritoriju pod kontrolom Armije BiH, a srpske vlasti su im izašle u susret.

Suprotno takvim navodima, tužilac MekDonald/MacDonald je u unakrsnom ispitivanju predočio dokaze o proterivanju Muslimana iz Rogatice i okolnih sela za koja je svedok naveo da su na početku sukoba izrazila lojalnost srpskim vlastima. Predočio je presudu Državnog suda u BiH kojom je bosanski Srbin Radislav Ljubinac osuđen zbog prisilnog premeštanja žena i dece iz rogatičkog naselja Seljani 1993. godine. Zatim i članak "Njujork tajmsa" iz 1994. sa izjavama meštana sela Šatorovići i Burati u kojima navode da su im srpske vlasti i vojska naložile da napuste kuće. Lelek je, međutim, ostao pri tvrdnji da su svi odlazili dobrovoljno, isključivo iz straha od muslimanskih ekstremista.

"Dobrovoljni odlazak" se, po optužbi, odvijao tako što su nesrpski civili odvođeni u jedan od četiri rogatička zatočenička centra – Rasadnik, Sladara, Parohijski dom i Srednjoškolski centar – i odande odvođeni "u razmenu" za srpske vojnike ili naprosto proterivani. Budući da je svedok tvrdio da su civili po sopstvenom zahtevu pre odlaska na teritoriju pod kontrolom Armije BiH bili smeštani u prihvatne, a ne zatočeničke centre, tužilac je predočio popis Drinskog korpusa u kojem se žene navode kao ratni zarobljenici logora Rasadnik. Među njima i Hanka Kustura, starica koja je tada imala 101 godinu.

Lelek smatra da civili nisu bili zatvarani, već samo privremeno, pre "dobrovoljnog odlaska", smešteni u prihvatne centre, mada o tome nije ponudio nikakva direktna saznanja. Nastojeći da objasni zašto se u dokumentima Drinskog korpusa žene - uključujući i 101-godišnju staricu - navode kao "ratni zarobljenici", izneo je sledeću teoriju: Najverovatnije su srpske vlasti uvažile njihov zahtev da odu na teritoriju pod kontrolom Armije BiH, ali tamo nisu hteli da ih prime jer su im zamerali što su dugo živeli sa Srbima. Onda su ih Srbi iz Rogatice, da bi im pomogli i omogućili dobrovoljni odlazak, u dokumentima zaveli kao ratne zarobljenike i kao takve poveli u razmenu, što muslimanske vlasti nisu mogle da odbiju.

Suđenje Ratku Mladiću nastavlja se sutra, a među narednim svedocima se očekuje iskaz Vojislava Kuprešanina, bivšeg predsednika skupštine Autonomne regije Krajina.

Dijeljenje sadržaja