Komentarišući ratne izjave Ratka Mladića da će, u slučaju napada na kasarnu JNA, "sravniti pola Sarajeva sa zemljom", bivši komandant Četvrtog korpusa Milosav Gagović kaže da je optuženi tada "pretio praznom puškom", iako su na suđenju izvedeni dokazi da je narednih dana na grad palo između pet i deset hiljada granata

Rat u Sarajevu je počeo "lovom na veštice", odnosno ubistvima Srba od strane muslimanske paravojske u organizaciji rukovodstva BiH, tvrdi svedok Mladićeve odbrane – general Milosav Gagović. On je od 10. maja do 1. juna 1992. godine bio komandant Četvrtog korpusa JNA koji je nakon toga - naređenjem koje je sam potpisao - preimenovan u Sarajevsko-romanijski korpus vojske bosanskih Srba. Na suđenju bivšem komandantu korpusa Dragomiru Miloševiću, Gagović je rekao da "ne isključuje mogućnost da je taj potpis falsifikovan".

Odgovarajući na pitanja branioca Ivetića, svedok je rekao da je u medijskim izveštajima uoči rata "iskrivljivana slika" o količini artiljerijskog naoružanja tako što je navedeno da Srbi imaju deset puta više od stvarnog stanja, a da u gradu nema artiljerije. Istina je, kaže, da su na brdima oko Sarajeva u maju 1992. bila razmeštena 54 artiljerijska oruđa, a u gradu samo 20 manje. Tvrdi da, dok je on bio tamo, sa položaja korpusa nije pucano po civilima u gradu.

Tužiteljica Bajbls/Bibles je predočila transkript presretnutog razgovora od 11. maja 1992. godine u kojem učestvuju Gagović i Mladić iz kasarne u Lukavici i general Baroš iz kasarne Maršal Tito. Mladić govori da je Sarajevo "blokirano" i da Muslimana "neće biti" ako ikome od pripadnika JNA bude falila "dlaka s glave". U izveštaju sa sastanka sa pripadnicima Unprofora od 20. maja se navodi da je Mladić pretio da će u slučaju napada na kasarnu Maršal Tito "sravniti pola grada sa zemljom". Tu je, objašnjava Gagović, do izražaja došla Mladićeva sklonost da "preti praznom puškom", jer on "nije raspolagao sredstvima da sruši jednu kuću a kamoli pola grada".

U unakrsnom ispitivanju su pokazana dva presretnuta razgovora svedoka sa izvesnim pukovnikom Vukovićemu kojima Gagović kaže "udri po ovima, rode, pogrešiti nećeš" i traži da se u "gusto naselje Velešiće udari svom snagom". Danas tvrdi da je u prvom razgovoru naredio napade na neprijateljske jedinice u šumovitom području da bi sprečio prodor Muslimana ka Rajlovcu, a da je i napad na Velešiće bio u svrhu sprečavanja napada iz grada. Predsedavajući sudija Ori/Orie je podsetio da je veće primilo dokaze da je 14. maja 1992. godine, otprilike u vreme kada su razgovori presretnuti, na Sarajevo palo između pet i deset hiljada granata. Gagović je u odgovoru upotrebio formulaciju s početka iskaza, navodeći da je i u tom slučaju slika o artiljerijskoj nadmoći Srba "iskrivljena".

Svedoku je, tvrdi, nuđeno da preuzme komandovanje Sarajevsko-romanijskim korpusom, ali se, kaže, "zahvalio" i vratio u Srbiju i tamo ubrzo ostvario pravo na penziju. Tako je izbegao sudbinu Stanislava Galića i Dragomira Miloševića koji su, kao nekadašnji komandanti korpusa, osuđeni na doživotnu odnosno 29-godišnju kaznu zatvora zbog artiljerijskog i snajperskog terora nad građanima Sarajeva. To je, inače, samo jedan od četiri udružena zločinačka poduhvata za koje se Ratko Mladić tereti.

U nastavku zasedanja iskaz je počeo bivši predsednik vlade bosanskih Srba Vladimir Lukić.

Dijeljenje sadržaja