Svedočeći u odbranu Ratka Mladića, bivši član komisije za razmene Radovan Glogovac tvrdio da je politika rukovodstva bosanskih Srba bila da se s jedne strane pomogne srpskim izbeglicama, a s druge izađe u susret nesrbima koji su tražili odlazak. Tužilac odgovara da su nesrpski civili razmenjivani za vojnike, a srpske izbeglice naseljavane na područja odakle su Muslimani i Hrvati otišli

Bivši funkcioner Srpske demokratske stranke iz Zenice Radovan Glogovac je u izjavi timu odbrane Ratka Mladića naveo da su Srbi iz te opštine tokom rata maltretirani, ubijani i zatvarani, a da im je u isto vreme zabranjen odlazak sa ciljem da se "po svaku cenu stvori slika multietničnosti". Oni su ipak odlazili, pa ih, kaže, danas u Zenici skoro uopšte nema, a pre rata je bilo 22.000 Srba.

Svedok je napustio Zenicu u junu 1992. i uhlebljenje pronašao u vladi Republike Srpske, gde je od početka 1993. bio savetnik ministra bez portfelja Velibora Ostojića i član komisije za razmenu. Sa te pozicije je, kaže, nastojao da pomogne nesrpskom stanovništvu Republike Srpske da se preseli u drugi deo BiH, ali samo po njihovom izričitom zahtevu.

Glogovac je odbacio sugestiju tužioca Traldija da je srpska strana menjala civile za vojnike, pa mu je u unakrsnom ispitivanju predočen izveštaj Državne bezbednosti Mrkonjić Grada o razmeni iz jula 1994. godine. Tada je, po izveštaju, u prisustvu svedoka Armija BiH vojsci bosanskih Srba predala osam vojnika, a zauzvrat dobila deset svojih boraca i oko 200 civila. Svedok objašnjava da su tom prilikom menjani vojnici za vojnike, a civili su "slobodo otišli" u nezavisnom aranžmanu. Izveštaj srpskih obaveštajaca je nazvao "neozbiljnim".

Tužilac je potom predočio naređenje generala Zdravka Tolimira iz oktobra 1994. godine u kojem zahteva da vlasti Republike Srpske razmenjuju nesrpske civile za srpske vojnike. Odmah zatim, predočen je izveštaj bosanske komisije za razmenu iz kojeg se vidi da se upravo to i dogodilo, odnosno da su 15. oktobra 1994. godine srpski borci razmenjeni za muslimanske zarobljenike među kojima je, osim vojnika, bilo žena, dece i staraca. Glogovac odgovara da za takve primere ne zna i da on to svakako nije radio.

Tužilac je pokazao i nekoliko ratnih skupštinskih govora ministra Ostojića u kojima se zalaže za naseljavanje srpskih izbeglica na "osetljiva područja" poput Podrinja, Posavine i sansko-unskog reona sa ciljem da se u sklopu "nove demografske politike" ostvari "geografski kontinuitet" srpskog naroda. To je, po svedoku, bilo nemoguće ostvariti jer su pomenuta područja uglavnom bila razorena i neprikladna za naseljavanje.

Budući da je, poput mnogih prethodnika na klupi za svedoke, Glogovac tvrdio da su se za rat prvi pripremali Hrvati i Muslimani a Srbi tek kasnije odgovorili "samoorganizovanjem", tužilac ga je suočio sa dva dokumenta koji pokazuju suprotno. Prvi je zapisnik sa skupštinskog zasedanja na kojem funkcioner SDS Jovan Tintor opisuje da je još 1991. godine "po naređenju predsednika" formirao vojne jedinice. Glogovac je odbacio takve navode i dodao da se radi o "ličnoj propagandi" čoveka koji je bio sklon "praznim pričama".

Drugi dokument je izveštaj Druge vojne oblasti JNA iz marta 1992. godine u kojem se navodi da je zeničkim Srbima podeljeno 1.700 komada oružja, ali svedok i taj podatak odbacuje kao malo verovatan.

Dokazni postupak odbrane Ratka Mladića nastavlja se u ponedeljak.

Dijeljenje sadržaja