Svedočeći u odbranu Ratka Mladića, bivši obaveštajac Sarajevsko-romanijskog korpusa Milorad Bukva naveo da je "muslimanska strana" u Sarajevu brojala između 35 i 38 hiljada ljudi, a da je koristila bolnice, škole i obdaništa kao komandna mesta i artiljerijske položaje

Pukovnik Milorad Bukva je tokom celog rata u BiH obavljao funkciju glavnog obaveštajnog oficira Sarajevsko-romanijskog korpusa i dužnost mu je, kaže, bila da prikuplja informacije o neprijateljskim snagama u Sarajevu. Odbrana Ratka Mladića njegovim iskazom nastoji da potkrepi tezu o nadmoćnosti Armije BiH na sarajevskom ratištu koja je u vojne svrhe koristila brojne civilne objekte u gradu i tako ih pretvorila u legitimne vojne mete.

Po Bukvinom iskazu, "muslimanske snage" u Sarajevu, u koje ubraja Prvi korpus Armije BiH i policijske specijalce, tokom rata su brojale između 35 i 38 hiljada naoružanih ljudi. Tvrdi da je komandno mesto Generalštaba Armije BiH bilo u zgradi Predsedništva BiH, a da su komande nižih jedinica bile raspoređivane po civilnim zgradama, uključujući škole, obdaništa i bolnice. Sa tih mesta je, kaže, dejstvovano artiljerijom, a iz grada se pucalo i snajperima.

Upitan da ukaže na izvore svojih informacija, svedok je rekao da se do podataka dolazilo na osnovu prisluškivanja neprijateljskih sredstava veze, praćenja medija, ispitivanjem ljudi koji su napuštali Sarajevo preko srpske teritorije i direktnim izviđanjem terena. U dokaze je uvedena mapa sa ucrtanim položajima i komandnim mestima Armije BiH na sarajevskom frontu koju je svedok obeležio tokom iskaza u odbranu bivšeg komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa Stanislava Galića.

Zanimljiva je Bukvina tvrdnja da je bio prisutan kada je presretnut telefonski razgovor između Alije Izetbegovića i Ejupa Ganića iz kojeg se može razumeti njihova uloga u napadu na kolonu JNA u povlačenju u Dobrovoljačkoj ulici. Presretnuti razgovor je, kaže, pohranjen u banjalučkoj arhivi vojske bosanskih Srba i bio je tamo do svedokovog napuštanja službe 2007. godine, ali ga odbrana do danas nije pribavila.

Osim pomenutog napada na kolonu JNA, svedok je u izjavi timu odbrane naveo i da su, po njegovim obaveštajnim informacijama, srpski civili u Sarajevu tokom rata maltretirani, ubijani i zatvarani u logore, a žene silovane. U isto vreme, negira da su za artiljerijske i snajperske napade na civile u gradu odgovorne jedinice korpusa kojem je pripadao, a za šta se Mladić između ostalog tereti.

Tužiteljica MekGregor/MacGregor je do sitnih detalja pitala svedoka o njegovim saznanjima o rasporedu neprijateljskih snaga u Sarajevu i ukazivala na manja odstupanja između mape koju je on nacrtao i vojne karte koju je tokom rata koristila Armija BiH. Svedok je odstupanja objasnio činjenicom da su jedinice tokom rata menjale položaje i komandna mesta.

Tužiteljica se trudila da ispita i razume razliku između obaveštajnog i bezbednosnog rada u vojsci, a Bukva je objasnio da je njegov, odnosno posao obaveštajaca, prikupljanje informacija o neprijatelju, a kolega bezbednjaka - sprečavanje "curenja" informacija o jedinicama vojske bosanskih Srba.

Unakrsno ispitivanje će biti nastavljeno i okončano sutra.

Dijeljenje sadržaja