Ocene iz dokumenata VRS o zločinima nad nesrbima na području Sarajeva svedok Mladićeve odbrane, bivši komandant Igmanske brigade Velimir Dunjić, naziva "suviše uopštenim" poput onih o "umetničkom dojmu" u klizanju. Ne vidi ništa sporno u tome što se jedinica četničkog vojvode Brneta, u sastavu njegove brigade, opisuje kao "kriminalna grupa" koja nanosi štetu vojsci bosanskih Srba

Nakon jučerašnjeg ispitivanja zaštićenog svedoka na zasedanju zatvorenom za javnost, u odbranu Ratka Mladića je svedočio bivši komandant Igmanske brigade – Velimir Dunjić. Na tu dužnost je stupio u avgustu 1992. i obavljao je do smene u januaru naredne godine. Suprotno navodima optužnice o terorisanju građana Sarajeva, svedok je u izjavi timu odbrane naveo da njegova jedinica nikada nije koristila artiljeriju za napade na civile, a da snajpere nije ni imala.

U kratkom glavnom iskazu Dunjić je rekao da ga iznenađuje "floskula" da je VRS bila "dominantna" i da je "s brda granatirala Sarajevo" s obzirom da je Sarajevsko-romanijski korpus, po njemu, bio u "nepovoljnom taktičkom položaju" u odnosu na protivnika. Armija BiH je, kaže, "prepisala praksu iz Drugog svetskog rata" dejstvujući po srpskim položajima u vreme verskih praznika poput Nikoljdana, Božića i pravoslavne Nove godine.

Svedok u izjavi ne pominje zločine za koje se tereti Mladić i navodi da je u okviru njegove brigade ratovala jedinica četničkog vojvode Branislava Gavrilovića Brneta, ali da tokom 1992. godine nije počinila nijedno krivično delo. Mada je Brnetu i njegovoj jedinici u izjavi posvećen tek jedan paragraf, tužilac Džeremi/Jeremy je veći deo unakrsnog ispitivanja posvetio toj temi.

Predočio je zapisnik sa sastanka od 15. novembra 1992. godine na kojem bezbednjak korpusa upozorava prisutne, među kojima su bili i svedok i optuženi, na "izuzetno raširenu pojavu" krađa, pljački, razbojništava, kao i "praksu nepotrebnog maltretiranja i ubijanja pripadnika drugih nacionalnosti, posebno muslimanske" za šta su odgovorni pripadnici "neformalnih grupa". Na pitanje da li se to odnosi i na njemu potčinjenu Brnetovu jedincu, Dunjić odgovara: "Nije tačno, dajte mi dokaz da su oni počinili jedan zločin dok sam ja bio komandant".

Taj dokaz nalazi se, po tužiocu, u izveštaju komandanta korpusa Stanislava Galića od 18. novembra 1992. godine gde se Brnetova jedinica opisuje kao "grupa kriminalaca koja svojim ponašanjem narušava ugled Vojske Republike Srpske". Radi se, kaže Dunjić, o "paušalnoj i uopštenoj oceni" poput one "za umetnički dojam u umetničkom klizanju". Štaviše, u Galićevoj formulaciji ne vidi ništa sporno i ne shvata zašto pominjanje "grupe kriminalaca" mora da znači da su činili zločine. Njihovo "nedolično ponašanje" se, kaže, možda odnosilo na sitnije prekršaje poput tuča u kafani ili odbijanja da se ustupi mesto starici u autobusu, a ne na zločine.

Dunjić je sa mesta komandanta brigade smenjen nakon sukoba sa generalom Galićem 14. januara 1993. godine. U policijskog izveštaju o incidentu se navodi da je Galić sa obezbeđenjem došao kod Dunjića, sa kojim su bili Brnetovi ljudi, i da se tokom rasprave konzumirao alkohol. U jednom trenutku, "kada su svi već bili pijani", Dunjić je skočio na Galića, "pocepao mu generalske činove i polio ga sosom". Svedok negira da je koristio alkohol, kao i da su ga čuvali Brnetovi ljudi, ali ne poriče da je pocepao Galiću činove, jer je ovaj navodno svojim ljudima naredio da pucaju u njega.

U iskazu u odbranu Radovanu Karadžiću, general Galić, koji je zbog terora nad građanima Sarajeva osuđen na kaznu doživotnog zatvora, je naveo da je Dunjić smenjen zato što je na svoju ruku hapsio pripadnike vojske bosanskih Srba, ali i zbog "neproporcionalnog korišćenja artiljerije" pri napadima na Sarajevo. Svedok odgovara da je granatirao samo neprijateljske položaje i da ne zna šta uopšte znači neproporcionalna upotreba artiljerije.

Na kraju iskaza Dunjić se zahvalio veću što mu je omogućilo da svedoči u odbranu "velikog srpskog junaka Ratka Mladića", na šta je predsedavajući sudija Ori/Orie odgovorio da "u sudnici nije dozvoljena nikakva propaganda", kao i da su svedokove reči ušle u zapisnik i biće uzete u obzir pri proceni njegovog iskaza.

Dijeljenje sadržaja