Ukazujući na brojne nelogičnosti u iskazu zaštićenog svedoka Mladićeve odbrane, tužiteljica podsetila na njegove navode po kojima je u Sarajevu video niz zločina nad Srbima, uključujući i odsečene glave u najmanje tri navrata, ali nije primetio da u opkoljenom gradu pate i Muslimani

U nastavku unakrsnog ispitivanja zaštićenog svedokasa pseudonimom GRM-311, tužiteljica MekGregor/MacGregor je otvorenije nego juče sugerisala da je njegov iskaz o događajima u Sarajevu neistinit. "Ne sporim da ste tokom rata prošli kroz traumatična iskustva, ali je vaš iskaz o ubistvima i raskomadanim telima nedosledan i neverovatan", navela je ona i dodala da, po mišljenju optužbe, svedok zapravo mnogo toga što je izjavio nikada nije video.

U izjavi timu odbrane i jučerašnjem glavnom ispitivanju, on je, podsetimo, izneo niz fascinantnih tvrdnji o svom boravku u Sarajevu tokom rata. Rekao je da je kao bosanski Srbin bio primoran da radi u fabrici na izradi ručnih bombi za potrebe Armije BiH koje su onda "mladi Muslimani" bacali na ljude da bi "uvećali broj žrtava u gradu". Tvrdio je, zatim, da je u najmanje tri navrata u Sarajevu video leševe sa crnim kesama na glavama, i još u tri navrata odsečene srpske glave – prvom prilikom glavu deteta u Pofalićima, zatim tri glave koje su visile na ulazu u pravoslavnu crkvu u Novom Sarajevu i još tri vezane na vratovima pasa lutalica.

Nije, međutim,video nijedan znak da u gradu pati bilo ko drugi osim Srba, naročito ne zbog artiljerijskog i snajperskog terora nad civilima za šta se, između ostalog, tereti Ratko Mladić. Na pitanje da li zna da su u gradu patili i Muslimani, odgovara da o tome ne zna ništa jer je tokom rata radio po 12 sati dnevno i nije obraćao pažnju šta se oko njega dešava.

Mada je pune tri godine svakodnevno prevaljivao 10 kilometara do posla i nazad, tvrdi da nikada nije primetio pripadnike niti vozila UN u gradu. Nije ih viđao ni u ulici popularno nazvanoj "Aleja snajpera". Ne zna ni za kontejnere i druge vrste zaštite koje su duž te ulice postavljane zbog snajperskih udara na prolaznike. Tvrdi da je tuda išao svaki dan, ali da ništa neobično, naročito snajperske napade, nije video. Čuo je, doduše, za "Put života", ali kaže da ne zna "zašto su Muslimani jednu gradsku ulicu nazvali tim imenom". S druge strane, zna mnogo o snajperima Armije BiH postavljenim na razne zgrade poput Izvršnog vijeća, Mašinsko-tehničke škole i dva gradska muzeja. Tvrdi, takođe, i da je u krugu vojne bolnice viđao minobacače.

Kada je tužiteljica, nastojeći da objasni poreklo njegovih "nedoslednih i neverovatnih tvrdnji" upitala da li se možda usled ratnih patnji oseća "psihološki destabilizovano", svedok je odgovorio da se svi Srbi u Sarajevu i danas tako osećaju. "Svi smo mi destabilizovani, naročito oni Srbi koji su ostali u gradu, mada ih ja tamo više ni ne vidim, više ima Srba u Hagu, nego u Sarajevu", zaključio je svedok.

U nastavku današnjeg zasedanja iskaz je počeo novi svedok Mladićeve odbrane – bivši policijski inspektor Dragomir Andan.

Dijeljenje sadržaja