Svedočeći u odbranu Ratka Mladića, inženjer "Elektroprenosa" RS Veljko Lubura skidao svaku odgovornost srpske strane za nestašice struje u Sarajevu i tvrdio da bosanske vlasti "nisu pokazivale interes" da se stanje popravi. Osporava izveštaj "Elektroprivrede" BiH po kojem Sarajevo 1993. godine nije imalo struje 140 dana, od čega 53 u kontinuitetu

Iskazom bivšeg direktora ogranka "Elektroprenosa" sa Ilidže, Veljka Lubure, odbrana Ratka Mladića osporava optužbe da je teror nad Sarajevom, osim artiljerijskim i snajperskim napadima na civile, sprovođen i sprečavanjem dostavljanja humanitarne pomoći, struje, vode i gasa. Svedok je tokom rata bio na poziciji glavnog inženjera postrojenja od kojih je zavisila dostava struje u 15 opština bosanskih Srba, a posredno i u delu Sarajeva pod opsadom. Ranije je svedočio u odbranu Radovana Karadžića, a u dokaze je danas uvedena izjava koju je odbrani dao u tom predmetu, kao i dodatak za potrebe suđenja Mladiću.

U tim dokumentima, Lubura iznosi stav dijametralno suprotan tužiočevom, navodeći da je srpska strana zapravo činila sve da osposobi sisteme snabdevanja strujom za sebe, ali i za ostatak Sarajeva. U izjavi odbrani tvrdi da su ih u tome sprečavale borbe i "opstrukcija muslimanske strane". Uprkos tome, struja je, kaže, gradu uredno prosleđivana preko teritorije pod kontrolom Srba, uz povremene nestašice od po 5 do 10 dana usled kvarova na sistemu. Jedini duži prekid se, tvrdi, dogodio od decembra 1992. do januara naredne godine zato što je grupa Juke Prazine granatirala trafo stanicu na Blažuju. Sredinom 1993. srpskim zauzimanjem Trnova situacija se poboljšala pa su vlasti bosanskih Srba, kaže Lubura, želele da taj boljitak osete i građani Sarajeva. "Druga strana", međutim, "nije pokazala interes" da se snabdevanje grada strujom popravi, zato što je, pretpostavlja, struja koja se uvozila iz Crne Gore "morala da se plaća".

Odgovarajući na pitanja branioca Lukića, svedok je naveo da je struja Sarajevu mogla biti isključena isključivo preko njega, ali tvrdi da to nikada nije učinio, niti je takav zahtev ikada došao od vojnih i civilnih vlasti, "a posebno ne iz vrha". U prilog tvrdnji da su opstrukcije dolazile iz Sarajeva, odbrana je u dokaze uvela dokument Unprofora iz juna 1995. godine u kojem se navodi da je "bosanska strana u poslednji čas odustala od obnove komunalnih službi u gradu", zahtevajući da Unprofor preuzme kontrolu nad izvorištem Bačevo i tačkama za dovod gasa.

U unakrsnom ispitivanju, tužilac Džeremi/Jeremy je uzvratio predočavanjem više dokumenata Unprofora u kojima se, naprotiv, navodi da srpska strana uzrokuje prekide dovoda struje u Sarajevo. U izveštajima piše da "Srbi uskraćuju pristup" mestima gde su nastali kvarovi, da se popravke vrše "na bosanskoj ali ne i na srpskoj strani" i da se situacija počela popravljati tek nakon pristanka Radovana Karadžića na sporazum. Svedok kaže da o tome ništa ne zna.

Luburinu tvrdnju da je samo on mogao isključiti struju Sarajevu, optužba je osporavala dokumentom Glavnog štaba VRS sa potpisom generala Milovanovića u kojem se nalaže sledeće: "Ne ometati dotok struje i gasa gradu bez moje dozvole". Svedok, međutim, kaže da vojska uopšte nije bila na čelu hijerarhije kad je u pitanju struja i objašnjava: "Morali su isključenje zahtevati od direktora Elektroprivrede, zatim bi on to naredio meni, a ja dispečerima".

Optužba je predočila izveštaj Elektroprivrede BiH u kojem se navodi da tokom 1993. godine Sarajevo nije imalo struju celih 140 dana, od čega bez prestanka 53 dana od 21. juna do 13. avgusta. Lubura kaže da mu nije jasno "gde su našli 53 dana" i smatra da izveštaj nije tačan.

Pred kraj zasedanja nastavljen je ranije započeti iskaz ratnog funkcionera sa Pala Zdravka Čvora.

Dijeljenje sadržaja