Poput Slavka Genga, komandanta bataljona sa čijeg je položaja, po optužbi, ispaljena granata na sarajevsku tržnicu Markale 5. februara 1994. godine, njegov tadašnji zamenik Milorad Džida tvrdi da je zaključak o nevinosti srpske vojske u vezi sa tim incidentom donela komisija sastavljena od oficira VRS i pripadnika Unprofora... koja po tužiocu nikada nije oformljena

Ratni zamenik komandanta Sedmog bataljona Prve romanijske brigade Sarajevsko-romanijskog korpusa – Milorad Džida – svedočio je danas u odbranu Ratka Mladića. Poput svojih prethodnika u toj ulozi, u izjavi timu odbrane je naveo nekoliko uopštenih tvrdnji o vojnoj nadmoćnosti Armije BiH na sarajevskom ratištu i isključivo odbrambenom karakteru akcija vojske bosanskih Srba usmerenim protiv neprijateljske vojske, a nikako protiv civila u gradu. Deo izjave Džida je posvetio negiranju odgovornosti svoje jedinice za masakr na tržnici Markale 5. februara 1994. godine kada je jedna granata usmrtila 66 a ranila oko 140 građana Sarajeva.

Džidatvrdi da je dan nakon incidenta bio u pratnji mešovite komisije Vojske Republike Srpske i Unprofora, koja je navodno zaključila da granata nije ispaljena sa srpskih položaja na Mrkovićima. Nekoliko dana kasnije, u redovnu kontrolu je, navodi u izjavi, stigla ekipa Unprofora i tada je neimenovani francuski major rekao da "Sedmi bataljon nema nikakve veze sa incidentom na Markalama".

Tu tvrdnju francuskog majora svedok je, kaže, čuo od prevodilaca, a na pitanje predsedavajućeg sudije sa kog jezika su prevodili, rekao je da "se slabo razume u jezike" i da govori "samo srpski". Odmah zatim se, međutim, predstavio kao jezički ekspert, navodeći da je jedan od pripadnika Unprofora pričao "engleski sa ruskim akcentom".

U unakrsnom ispitivanju tužilac je otvoreno sugerisao svedoku da nikakve "mešovite komisije" nije bilo, baš kao ni izjave nepoznatog francuskoj majora. Pitao ga je da li zna ijedno ime osoba iz Glavnog štaba VRS, Sarajevsko-romanijskog korpusa, Unprofora i, konačno, njegove brigade koji su bili u navodnoj komisiji. Posle tri "ne", Džida je rekao da zna samo da je iz njegove brigade tu bio kapetan Mile Pajić, koji je u međuvremenu umro, i izvesni zastavnik Jakovljević.

Sličnu priču o "mešovitoj komisiji" je pre dva dana, svedočeći u Mladićevu odbranu, ponudio i komandant Džidinog bataljona – Slavko Gengo. Budući da su im navodi izjava i odgovori u sudnici skoro identični, tužilac je nastojao da ustanovi da li je tome doprinela česta komunikacija među svedocima. Džida je priznao da su on i Gengo istih dana u oktobru prošle godine bili na razgovoru sa predstavnicima Mladićeve odbrane na Palama, kao da su istog dana – 10. maja ove godine – potpisali svako svoju izjavu. Kaže, međutim, da nisu bili zajedno u kancelariji već su se videli "samo na hodniku". Zatim su se sreli na beogradskom aerodromu sa kojeg su istim avionom odleteli za Holandiju, mada su "sedeli odvojeno". Pored svega, Džida je priznao da se sa Gengom druži i van sudskih aktivnosti, ali da se zbog previše obaveza, koje ukratko opisuje kao "kuća-pos'o, pos'o-kuća", viđaju "svega četiri-pet puta godišnje i to na kratko". Da li je to dovoljno ili premalo da sudije posumnjaju da su do navoda svojih iskaza došli "u dogovoru", odnosno da su u toku davanja izjava i pre dolaska u Hag međusobno potkrepljivali stavove verovatno se neće znati do izricanja prvostepene presude.

Teoriju o Markalama Milorad Džida je najjasnije izložio tek pred kraj današnjeg iskaza odgovarajući na pitanja sudije Orija/Orie. Rekao je da je "sto odsto" siguran da granata nije ispaljena sa položaja njegove jedinice, a "sumnja da je nešto podmetnuto". Slučajno ili ne, istu tezu je ponudio i njegov komandant Gengo, koji je prekjuče rekao da je incident "izrežiran". Džida je danas u prilog "stoprocentne" sigurnosti da njihova jedinica nije odgovorna za incident rekao i da su Markale bile zaklonjene višespratnim zgradama, ali i da nijedna granata nije mogla biti ispaljena bez izričitog naređenja njega i Genga.

Oba svedoka su prethodno dali iskaze i u predmetu Radovana Karadžića, kada su, u skladu sa pravilima Tribunala, upozoreni da ne moraju da odgovaraju na pitanja za koja smatraju da ih mogu inkriminisati. Ovog puta je, međutim, takvo upozorenje izostalo.

Dijeljenje sadržaja