Slavko Gengo, svedok odbrane bivšeg komandanta Glavnog štaba VRS Ratka Mladića, tvrdi da je "muslimanska strana odbila da učestvuje u radu mešovite vojne komisije", formirane da bi utvrdila odakle je ispaljena granata na pijacu Markale 5. februara 1994. godine, bojeći se da će komisija utvrditi da je masakr "izrežiran", kao i mnogi drugi incidenti u Sarajevu

Slavko Gengo, bivši komandant 7. bataljona Prve brigade Sarajevsko-romanijskog korpusa, je u izjavi timu odbrane Ratka Mladića tvrdio da minobacačka granata koja je 5. februara 1994. godine usmrtila 66 i ranila oko 140 osoba na pijaci Markale, nije ispaljena sa položaja njegove brigade na Mrkovićima. To mu je, navodi se u izjavi, rekao predstavnik UNPROFOR koji je zajedno sa predstavnicima VRS obišao položaje njegove brigade na Mrkovićima 6. februara 1994. godine. Gengo se, na žalost, ne seća njegovog imena.

Pozivajući se na niz dokumenata, tužilaštvo tvrdi da nikakva mešovita vojna komisija nije izašla na teren dan nakon granatiranja Markala. Branilac se u dodatnom ispitivanju pozvao na iste dokumente, ukazujući da se iz njih ne može utvrditi da komisija tog dana nije bila na terenu.

Gengo je rekao da je general Manojlo Milovanović, načelnik Glavnog štaba, zatražio formiranje mešovite komisije ali da je "muslimanska strana odbila da učestvuje u njenom radu". Smatra da su Muslimani to odbili "bojeći se istine, jer bi se dokazalo da su Markale režirane u Sarajevu kao i druge režije koje su napravljene ranije". Svedok je potom pobrojao niz incidenata, uključujući granatiranje reda za hleb u ulici Vase Miskina, kao i miniranje stana Sefera Halilovića. Branilac je, na kraju, predočio još jedan dokument sa liste dokaza tužilaštva koji, po njemu, pokazuje samo da "srpskoj strani nisu pruženi nikakvi podaci o istrazi", što je svedok potvrdio.

Prethodno je tužilac Adam Veber završio unakrsno ispitivanje svedoka, ukazujući da je Gengo dao "skoro identične" izjave timu Mladićeve i Karadžićeve odbrane. Razlika je, ukazao je tužilac, samo u delu izjave Karadžićevoj odbrani gde se navodi da je muslimansko stanovništvo protestovalo zbog delovanja snajpera Armije BiH po položajima njegovog bataljona, jer su strahovali da će VRS uzvratiti paljbu po njima.

Gengo je odgovorio da se radi "o skraćenoj verziji" no da je sigurno "sve pomenuo" i da su predstavnici Mladiće odbrane možda "nešto ispustili, kucajući". Budući da su "optužnice identične", rekao je svedok, i "izjave su identične". Gengo je potvrdio da je na snajpersku vatru Armije BiH odgovarao u zavisnosti od položaja snajperiste - minobacačkom vatrom ili topovima manjeg ili većeg kalibra.

Ista tema zainteresovala je i predsedavajućeg sudiju Orija/Orie koji je pokušao da utvrdi na koji način je Mladićeva odbrana sastavila "od reči do reči" identičnu izjavu poput one date odbrani Radovana Karadžića. Gengo je rekao da tim odbrane nije imao kod sebe njegovu prethodnu izjavu već da je on "pričao, a oni zapisivali". "Da me pitate posle 10 godina, opet bih isto rekao", uveravao je Gengo.

Sudija Ori je takođe nastojao da ustanovi gde su se tačno nalazili položaji svedokovog bataljona na Špicastoj stijeni i da li je sa tih položaja mogla da bude ispaljena vatra na Sedrenik gde je, prema optužnici, 6. marta 1995. godine ranjen četrnaestogodišnji Tarik Žunić. Svedok je odgovorio da snajperi kojima je raspolagao nisu bili precizni na udaljenosti većoj od 800 metara. Sedrenik je, tvrdi, bio na većoj udaljenosti a kuće koje su bile u dometu su, uglavnom bile "srpske i napuštene".

Nakon Genga, odbrana je na klupu za svedoke izvela Dragana Maletića, čiji se iskaz nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja