Suprotno navodima optužnice da su modifikovane avio bombe (poznate kao "krmače") koje je koristila srpska vojska u napadima na Sarajevo bile izuzetno nepouzdane i neprecizne, bivši načelnik štaba Ilidžanske brigade Nikola Mijatović tvrdi da se njihova putanja, naprotiv, lako mogla kontrolisati i da su mala odstupanja bila izazvana meteorološkim uslovima. Tvrdi, takođe, da naređenje za udar avio bombom na cilj u Hrasnici gde bi bile "najunosnije ljudske i materijalne žrtve" nije podrazumevao napad na civile već isključivo na neprijateljske vojnike

Po završetku iskaza bivšeg opštinskog funkcionera Novog Sarajeva Branka Radana, odbrana Ratka Mladića je na klupu za svedoke izvela nekadašnjeg bezbednjaka, potom i načelnika štaba Ilidžanske brigade – Nikolu Mijatovića. On je u izjavi timu odbrane, čiji je sažetak pročitao branilac Ivetić, naveo da njegova brigada i Sarajevsko-romanijski korpus kojem je pripadala "nikada nisu imali nameru da terorišu civile u muslimanskom delu Sarajeva". Cilj su im, tvrdi, bili isključivo borbeni položaji i komandna mesta Armije BiH kojih je u gradu, po njegovoj proceni, bilo – oko hiljadu.

Mijatović je u izjavi naveo i da je Armija BiH koristila civilne objekte, pre svega škole, za proizvodnju artiljerijske municije, kao i da je, uprkos upozorenjima Unprofora, često granatirala srpsku vojsku i civile na Ilidži. Po njegovim informacijama, na Ilidži je tokom rata ubijeno 460 srpskih boraca i oko 400 civila, od čega najviše dece. Tvrdi da je Armija BiH granatirala trafo stanicu na Blažuju, usled čega je u gradu nestajalo struje i vode, za šta su onda nepravedno okrivljeni Srbi.

Svedok ne poriče da je njegova brigada, zbog nedostatka artiljerijske municije, koristila modifikovane avio-bombe, ali se suprotstavlja tezi tužilaštva da su one bile izrazito neprecizne i kao takve opasne po civile u gradu. Mijatović je u izjavi naveo da se putanja bombi, u kolokvijalnom govoru poznatih i kao "krmače", lako mogla kontrolisati uz manja odstupanja izazvana meteorološkim prilikama, što je normalno za svaku artiljerijsku municiju.

Branilac je u glavnom ispitivanju predočio naređenje Sarajevsko-romanijskog korpusa upućeno svedokovoj brigadi 6. aprila 1995. godine u kojem se nalaže napad na Hrasnicu ili Sokolović koloniju jednom avio-bombom tako da se odabere cilj sa "najunosnijim ljudskim i materijalnim žrtvama". Mijatović kaže da se naređenje odnosilo "isključivo" na vojne ciljeve i da je "apsolutno isključivalo" napad na civile. To tvrdi jer je znao da je vojska bosanskih Srba bila "opredeljena" za poštovanje Ženevskih konvencija i pravila ratovanja. "Bilo nam je zabranjeno da pucamo i na uniformisane nenaoružane ljude, a kamoli na civile", izričit je svedok.

Dan nakon pomenutog naređenja, jedna avio bomba je pala na Hrasnicu i, uz velika materijalna razaranja na civilnim kućama, ubila jednu ženu, a tri osobe ranila. Taj incident se navodi u optužnici protiv Mladića, a svedok tvrdi da su cilj bili vojni položaji i komande neprijatelja na Hrasnici. U izjavi timu odbrane, Mijatović je komentarisao još jedan incident iz optužnice – napad avio bombom na civilnu zgradu u ulici Safeta Hadžića 26. maja 1995. godine. Kaže da se udar dogodio usred žestoke ofanzive Armije BiH tokom koje su obe strane pucale.

Mijatoviću je ovo treći iskaz pred Tribunalom, nakon nastupa na suđenjima generalu Dragomiru Miloševiću i Radovanu Karadžiću. Iskaz u odbranu Ratka Mladića će nastaviti u ponedeljak.

Dijeljenje sadržaja