Dokazujući da za ratne žrtve u opkoljenom Sarajevu nije, ili makar ne isključivo, kriva vojska pod komandom optuženog Ratka Mladića, zaštićeni svedok odbrane tvrdio da su "mladi Muslimani" bacali bombe na svoje sugrađane, zatim da je u gradu viđao leševe sa kesama na glavama, pa u Pofalićima više od deset masakriranih srpskih tela, među kojima i obezglavljeno dete i, konačno, da je kasnije otkrio još šest odsečenih glava – tri na vratima pravoslavne crkve u Novom Sarajevu, a tri vezane za vratove pasa lutalica

Po okončanju iskaza bivšeg opštinskog funkcionera sa Pala Zdravka Čvora, odbrana Ratka Mladića je na klupu za svedoka izvela Srbina koji je rat proveo u delu Sarajeva pod opsadom. Očito strahujući za ličnu bezbednost, tražio je i dobio mogućnost da svedoči pod merama zaštite lika, izmene glasa i sa pseudonimom GRM-311. U izjavi timu odbrane i tokom današnjeg iskaza svedok je izneo niz šokantnih detalja iz perioda boravka u delu gradu pod kontrolom Armije BiH.

U sažetku izjave, koji je u sudnici pročitao branilac Ivetić, se navodi da je svedok na početku rata "dobio naređenje" da za potrebe Armije BiH proizvodi ručne bombe u jednoj civilnoj fabrici. Bombe su, tvrdi, uzimali "mladi Muslimani" i išli po gradu sa spiskovima ljudi koje treba ubiti. Bacali su ih navodno i na svoje sunarodnike, "sa ciljem da se uveća broj žrtava" u gradu.

Dalje, navodi da je, skupljajući drva za ogrev, u tri navrata na različitim lokacijama u gradu video leševe sa crnim kesama na glavama. Zatim, da je 5. januara 1993. godine otet na putu ka kući, ubačen u kombi i od strane "ljudi sa fantomkama" odveden na jednu lokaciju u Pofalićima. Tamo su mu pokazali jamu sa više od deset izmasakriranih tela, na čijem je vrhu bilo "obezglavljeno dete". Glava je bila na grudima mrtve žene koja je ležala pored, a i ruke deteta su, kaže, bile odsečene i malo dalje položene "u obliku krsta". Ljudi sa fantomkama su ga, kaže, na tom mestu pretukli, slomivši mu ruku i nogu, i zapretili mu da će i on biti masakriran ako ne nastavi da pravi bombe za Armiju BiH. Nastavio je, kaže, da sa slomljenom rukom i nogom redovno odlazi na posao sve do juna 1994. godine.

Veći deo kratkog glavnog ispitivanja protekao je na sednici zatvorenoj za javnost, a moglo se čuti samo da je svedok tokom 12-časovnog radnog vremena proizvodio oko 120 bombi dnevno.

Predstavnik optužbe je na početku današnjeg zasedanja rekao da izjavu i današnji iskaz smatra pristupom "tu quoque", odnosno odbranom zločinima druge strane, što pravilima Tribunala nije dozvoljeno. Pretresno veće je, međutim, usvojilo izjavu u dokaze i dozvolilo svedočenje, očito smatrajući da se radi o ukazivanju da su građani Sarajeva makar jednim delom bili žrtve i zločinaca iz grada, a ne samo onih oko njega, kako to tvrdi optužba.

Današnji svedok dobrane nije, poput većine dosadašnjih, dao iskaz na suđenju Radovanu Karadžiću, ali jeste svedočio na poziv bivšeg komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa Dragomira Miloševića. Tužiteljica MekGregor/McGreggor je u unakrsnom ispitivanju ukazala na razlike tadašnjih sa sadašnjim navodima. Prvo, tada je rekao da se "događaj kod jame" desio u oktobru ili novembru 1992. a danas tvrdi da se radi o januaru 1993. godine. I tada i sada je naveo da je od strane "ljudi sa fantomkama" bio otiman 11 puta, ali je navodio različite vremenske razmake u kojima se to desilo. Svedok odgovara da je ranije, tokom suđenja generalu Miloševiću, "neko, a ne on pogrešio" i da je tačno sve što sada priča.

U unakrsnom ispitivanju je naveo da je, osim dečje glave kod jame u Pofalićima, video još odsečenih glava u Sarajevu. Jednom prilikom ga je, kaže, na ulici pokupio čovek u crnoj limuzini, takođe Srbin, odvezao ga do pravoslavne crkve u Novom Sarajevu i rekao: "Pogledaj šta nam rade", pokazujući na vrata zdanja na kojima su visile tri odsečene glave. Ubrzo, video je i grupu od 15-tak pasa lutalica koji su se međusobno ujedali i otimali za još tri odsečene glave koje su bile vezane za vratove nekih od njih. Kao da želi da proveri da li je dobro čuo, predsedavajući sudija Ori/Orie je svedoka zamolio da priču ispriča od početka i tačno navede gde su koje odsečene glave bile, što je ovaj i učinio. Ponovio je da su tri glave visile na vratima crkve, a tri okačene o vratove pasa lutalica.

Mada je život Srba u gradu predstavljao u najgorem mogućem svetlu, svedok je u unakrsnom ispitivanju priznao da je uoči rata dobio stan od firme, da na poslu nije imao problema i da mu niko nije pretio. Iz Sarajeva je, međutim, kako tvrdi, proteran nakon rata – sredinom 1996. godine – i to zato da bi se u njegov stan uselio Musliman. To je učinjeno da bi se novi stanar ućutkao, jer je znao da su mu ženu ubili pripadnici "muslimanskih a ne srpskih snaga".

Iskaz zaštićenog svedoka GRM-311 će biti okončan na samom početku sutrašnjeg zasedanja.

Dijeljenje sadržaja