Odgovor gospođi Svetlani Cenić i ispravka našeg izveštaja iz marta 2006. godine o njenom svedočenju na suđenju Momčilu Krajišniku

U poruci upućenoj našoj redakciji krajem februara ove godine, gospođa Svetlana Cenić zamera da smo u izveštaju pod naslovom NA "MOZGANJE" KOD KARADZIĆA, objavljenom 31. marta 2006. godine, "tendenciozno i netačno" preneli njen iskaz kao svedoka odbrane Momčila Krajišnika.

Kao objašnjenje zašto nam na to skreće pažnju tek sada, čak osam godina nakon objavljivanja izveštaja koji smatra "tendencioznim i netačnim", gospođa Cenić navodi da je naš članak iskorišćen za "hajku" koja se odražava na njeno i zdravlje njene porodice. Recimo odmah da sa navodnom "hajkom" nemamo ništa i da ne snosimo odgovornost za to kako ko čita, ili koristi, naše izveštaje.

Gospođa Cenić, izgleda, ne deli to mišljenje pa ovako zaključuje svoju poruku: "Zahtevam da objavite ispravku, da objavite tačno ono što sam rekla, inače ću podneti tužbu nadležnom sudu, a onda i potražiti zaštitu mojih ljudskih prava".

Uz ovu poruku, gospođa Cenić je poslala i deo transkripta njenog iskaza od 30. marta 2006. godine za koji, očito, smatra da dokazuje njene tvrdnje. Pažljivim čitanjem transkripta i poređenjem sa objavljenim izveštajem, ustanovili smo da je naš novinar verno preneo suštinu dvodnevnog svedočenja gospođe Cenić, te odbacujemo njene optužbeza "tendenciozno i netačno" izveštavanje.

Odbacujemo, takođe, i tvrdnju gospođe Cenić da u izveštaju nema "vremenskeodrednice" o njenoj poseti Trnopolju, "tom mestu stradanja", kako ga danas opisuje. U izveštaju se, naime, navode reči sudije Orija/Orie koji Krajišnikovom braniocu zamera da presuđene činjenice o Trnopolju pokušava da ospori iskazom svedokinje, dakle gospođe Cenić, koja je u logoru "boravila nekoliko sati, neposredno pred njegovo zatvaranje u septembru 1992". Gospođa Cenić sada kaže da je to bilo u oktobru, ali na stranici 22.205 transkripta od 30.3.2006. godine (koju nam, istina, nije poslala) izričito stoji da je u Trnopolju bila"te jeseni, znači početak jeseni, septembar".

A što se "mesta stradanja" tiče, najbliže toj kvalifikaciji Trnopolja što smo pronašli u transkriptu jeste da je gospođa Cenić stanje u logoru opisala kao "neuslovno".

Ako u našem izveštaju ipak ima nešto što bi se moglo opisati kao propust, onda je to činjenica da u paragrafu u kojem se logor opisuje kao "sabirni centar", nismo naglasili da je tako glasilo "objašnjenje" koje je gospođa Cenić dobila u Trnopolju. Taj paragraf bi, ispravno, trebalo da glasi ovako:

"Svedokinja je rekla da joj je objašnjeno da Trnopolje nije logor nego 'sabirni centar', u kojem se okupljalo uglavnom muslimansko stanovništvo koje će biti transferisano gde ko hoće. Ponovila je da je ulaz i izlaz u 'sabirni centar' bio slobodan i da je ona videla ljude koji su odlazili svojim kućama da pokupe stvari koje su zaboravili i vraćali se u Trnopolje".

Izvinjavajući se gospođi Cenić zbog tog propusta, moramo ipak da istaknemo da nam ništa u njenom iskazu nije ukazivalo da to "objašnjenje" ne odgovara stvarnosti koju je zatekla u Trnopolju. Naprotiv, u odgovoru na pitanja branioca je rekla da joj se "nije činilo da su ljudi u Trnopolje bili zatvarani protiv njihove volje", zatim da je lično videla kako su "u civilno obučene žene i muškarci ulazili i izlazili" kao i da "dolaze na biciklima", tako da "nije stekla utisak da su zatvorenici...". Istina, dodala je da joj je sve to delovalo "čudno", ali ne toliko čudno da bi po povratku na Pale nadređene izvestila o tome šta je videla.

Cenimo to što je gospođa Cenić, barem kako se danas čini, u međuvremenu prihvatila tribunalove presuđene činjenice o Trnopolju, činjenice koje je pomoću nje pokušao da ospori branilac Momčila Krajišnika. No, ne smatramo se odgovornim zbog toga što u martu 2006. nismo predvideli kakav bi izveštaj o njenom svedočenju u odbranu Krajišnika odgovarao gospođi Cenić u martu 2014. To, ipak, prevazilazi naše sposobnosti.

Dijeljenje sadržaja