Predsednik Tribunala Teodor Meron i glavni tužilac Serž Bramerc predstavili polugodišnje izveštaje o radu Tribunala. Predsednik Meron naglasio "posebne izazove" sa kojim se Tribunal suočava u predmetu Vojislava Šešelja a glavni tužilac Bramerc "nedostatak posvećenosti odgovornih institucija u Bosni i Hercegovini" da daju prioritet lokalnim istragama i procesuiranju ratnih zločina

U najnovijem izveštaju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, predsednik Tribunala Teodor/Theodor Meron je predstavio poslednje procene za okončanje preostalih suđenja. Sudija Meron je ukazao da se tri postupka koji se vode protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Gorana Hadžića odvijaju u skladu sa prethodnim prognozama dok je četvrto suđenje Vojislavu Šešelju suočeno sa "posebnim izazovima".

Prema izveštaju o okončanju rada Tribunala, prva se očekuje presuda u predmetu Radovana Karadžića, u oktobru 2015. godine. Prvostepena presuda Goranu Hadžiću trebalo bi da bude izrečena u decembru iste godine a Ratku Mladiću u julu 2016. Presuda u predmetu Vojislava Šešelja je trebalo da bude izrečena 30. oktobra 2014. godine ali je nakon diskvalifikacije sudije Frederika Harhofa i imenovanja sudije Mandiaje Nijanga/Mandiaye Niang, njeno izricanje odloženo do daljeg. Pretresno veće je odlučilo da suđenje treba da se nastavi većanjem o presudi, ali je Šešelj na to uložio žalbu o kojoj Žalbeno veće tek treba da se izjasni.

Žalbena presuda srebreničkoj petorki se i dalje očekuje u oktobru 2014. godine, nekadašnjim čelnicima policije bosanskih Srba Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu u novembru 2015. a bivšim šefovima Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću u decembru ove godine. Konačna presuda Mladićevom pomoćniku za bezbednost i obaveštajne poslove Zdravku Tolimiru trebalo bi da bude izrečena u martu 2015. godine a bivšim liderima Herceg Bosne u januaru 2017. godine.

Glavni tužilac Tribunala Serž Bramerc/Serge Brammertzje ukazao na značaj dveovogodišnje žalbene presude u predmetima "kosovske četvorke" i policijskog generala Vlastimira Đorđevića. Obe presude su, naveo je Bramerc, naglasile odgovornost nadređenog za zločine seksualnog nasilja dok je presuda Đorđeviću potvrdila da "direktna usmerenost" na činjenje zločina, suprotno nalazima veća u predmetu Momčila Perišića, nije neophodna za osudu za pomaganje i podržavanje, što je u skladu sa odredbama običajnog međunarodnog prava.

U značajnom delu obraćanja Savetu bezbednosti, Bramerc je kritikovao pravosudne organe Bosne i Hercegovine za sporu primenu nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina. Bramerc je ukazao da je, do sada podignuta optužnica samo u jednom od osam slučajeva takozvane "kategorije II", koje je Tribunal prosledio Bosni i Hercegovini 2009. godine. Takođe je rekao da će oko 350 složenih predmeta biti procesuirano do kraja 2018. godine, što je tri godine kasnije u odnosu na predviđeni rok. Broj manje složenih predmeta koji još nisu dočekali suđenje je još veći, rekao je Bramerc, napominjući da je neophodno uložiti "ozbiljne napore" kako bi sva suđenja bila okončana do isteka roka 2023. godine. Razlog za zastoje je, po Bramercu, ne samo u nedostatku sredstava već i manjku "posvećenosti odgovornih institucija da daju prioritet istragama i procesuiranju ratnih zločina".

Dijeljenje sadržaja