U organizaciji Udruženja branilaca održana konferencija o nasleđu Haškog tribunala. "Mada se mnogi ne slažu sa nedavnim žalbenim presudama" - istakao je na otvaranju predsednik Tribunala Meron, one po njemu "ukazuju na značaj pravičnog suđenja". Pojedini branioci, međutim, smatraju da je tek tim (oslobađajućim) presudama "Žalbeno veće počelo da donosi pravične odluke"

Dva dana nakon sarajevske konferencije kojom je obeležena dvadeseta godišnjica osnivanja Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Udruženje branilaca optuženih pred Tribunalom je u Hagu organizovalo svoju konferenciju o nasleđu suda. Kao i na sarajevskoj, ni na ovoj konferenciji nije bilo predstavnika tribunalovog tužilaštva. Ali, za razliku od sarajevske konferencije, obeležene žestokim kritikama i protestima predstavnika udruženja žrtava i organizacija civilnog društva, upućenih prevashodno predsedniku Tribunala Meronu, haški skup je bio umereniji u kritikama i izdašniji u pohvalama.

Konferenciju je otvorio predsednik udruženja Novak Lukić žaleći se da predstavnici mnogih ambasada nisu ni odgovorili na poziv da prisustvuju konferenciji što, po njemu, "govori kakva je slika o advokatima odbrane" u javnosti. Za govornicom ga je zamenio predsednik Meron koji se osvrnuo na "izuzetno bolan" obilazak grobnice u Tomašici i razgovore sa predstavnicima udruženja žrtava u Prijedoru i Sarajevu. Potom je ukazao na značaj nasleđa Tribunala, označivši ga kao "čuvara dokaza i informacija o tužnim događajima u bivšoj Jugoslaviji". Predsednik Meron se tek ovlaš osvrnuo na poslednje žalbene presude koje po nekima znače promenu kursa Tribunala. Mada se mnogi ne slažu sa tim presudama, rekao je Meron, one ukazuju na značaj pravičnog suđenja što je "ključno za sve što je Tribunal do sada uradio".

U prvoj panel diskusiji posvećenoj pravima optuženih, beogradski advokat Mira Tapušković je govorila o jednakosti oružja tužilaštva i odbrane žaleći se na manjak resursa na raspolaganju braniocima. Potom je bivši tribunalov sudija Ian Bonomi/Bonomi u izlaganju o pravu na konfrontaciju ukazao da agresivan pristup odbrani ne donosi uvek pozitivne rezultate. Rekao je i da je upoznat sa nedavnim "nesrećnim događajima i kritikama na račun izrečenih presuda", izražavajući uverenje da će Tribunal prevazići te teškoće. Na kraju, branilac Kristofer Gosnel/Christopher Gosnell je govorio o pravu na žalbu, uz napomenu da žalbeni postupak prati "visok stepen neizvesnosti" a da su konačne presude Tribunala "igra na sreću".

Odgovarajući na jedno od postavljenih pitanja, američki advokat Majkl Karnavas/Michael je ocenio da je Žalbeno veće tek nedavno počelo da donosi pravične presude, imajući očito u vidu oslobađanje nekih od optuženih. Donekle ga je "korigovao" kanadski kolega Gosnel primetivši da su branioci u međuvremenu postali možda "veštiji" a njihovi žalbeni podnesci "bolje sročeni".

U delu diskusije o javnosti suđenja, Karnavas je govorio o zaštiti svedoka i činjenici da je u pojedinim predmetima pred Tribunalom čak 50 odsto svedoka dalo iskaze pod merama zaštite. Britanski advokat Stiven Kej/Steven Kay je ukazao na posledice pravila koje omogućava da se izvesni materijali ne obelodanjuju, dok se branilac Gregor Gaj Smit/Guy Smith osvrnuo na etiku komunikacije sa medijima.

Poslepodnevna diskusija je bila posvećena ulozi Udruženja branilaca pred Tribunalom. O značaju njihove uloge i budućnosti udruženja branilaca u međunarodnim krivičnim sudovima govorili su sudija Bakone Moloto i branioci Judžin O’ Salivan/Eugene O’Sullivan i Stefan Burgonj/Stephane Bourgon.

Na kraju konferencije vođena je rasprava o nasleđu Tribunala, očekivanjima i realnoj situaciji, percepciji Tribunala u zemljama bivše Jugoslavije i izazovima sa kojima se susreće odbrana u međunarodnom krivičnom pravu. Stavove su izneli branioci Kolin Roan/Colleen Rohan i Edina Rešidović, kao i nekadašnji branilac a sadašnji sudija Hauard Morison/Howard Morisson.

Dijeljenje sadržaja