U ekskluzivnoj izjavi za televizijsku emisiju "Tribunal" agencije SENSE, glavni tužilac Tribunala Serž Bramerc ukazuje na značaj zaključka Žalbenog veća u predmetu "kosovske četvorke" da "konkretna usmerenost" na činjenje zločina nije element krivičnog dela pomaganja i podržavanja. "Zadovoljni smo da se sudska praksa vratila na pravi put", rekao je Bramerc

Nakon izricanja konačne presude četvorici bivših političkih, policijskih i vojnih zvaničnika Srbije osuđenih za zločine na Kosovu 1999. godine, glavni tužilac Serž Bramerc/Serge Brammertz je u ekskluzivnoj izjavi za televizijsku emisiju "Tribunal" agencije SENSE ukazao na značaj zaključka Žalbenog veća da "konkretna usmerenost" na činjenje zločina nije element krivičnog dela pomaganja i podržavanja.

"Žalbeno veće je odstupilo od rezonovanja iz predmeta Momčila Perišića, detaljno obrazlažući zašto konkretna usmerenost nije neophodan element i zašto sudska praksa Tribunala kao i međunarodna i domaća jurisprudencija nisu do sada pribegavali tom standardu", rekao je Bramerc. Primenom standarda konkretne usmerenosti kao elementa pomaganja i podržavanja zločina bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić je u februaru prošle godine oslobođen odgovornosti za zločine koje su u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj počinile snage bosanskih i hrvatskih Srba, kojima je optuženi pružao materijalnu, logističku i kadrovsku pomoć.

Za razliku od pedesetak strana oslobađajuće presude Perišiću, Žalbeno veće je u predmetu kosovske četvorke svoje zaključke obrazložilo na više od 800 strana na kojima je, ukazujeBramerc, "detaljno analizirana praksa međunarodnih i domaćih sudova"."Zadovoljni smo da se sudska praksa vratila na pravi put", naveo je Bramerc ukazujući da "ostaje da se vidi" kako će ta presuda uticati na druge predmete u žalbenom postupku u kojima se postavlja pitanje "konkretne usmerenosti".

Takav je, na primer, slučaj policijskog generala Vlastimira Đorđevića osuđenog na 27 godina zatvora zbog zločina na Kosovu 1999. kome će konačna presuda biti izrečena u ponedeljak 27. januara ove godine. Tužilaštvo se nada da će jučerašnja kosovska presuda uticati i na ishod žalbenog postupka u predmetu bivših šefova srpske Državne bezbednosti Jovice Stanišića i Franka Simatovića koji su oslobođeni u prvostepenom postupku takođe primenom standarda konkretne usmerenosti.

Mada je presuda Perišiću konačna, tužilaštvo može da zatraži njeno preispitivanje u roku od godinu dana od izricanja, a taj rok ističe 28. februara ove godine. Bramerc kaže da tužilaštvo "istražuje sve proceduralne pravne lekove za ponovno otvaranje postupka", uključujući i navode poslednje kosovske presude ali da "konačna odluka još nije doneta".

Pored odstupanja u primeni standarda konkretne usmerenosti, presuda u predmetu kosovske četvorke, po mišljenju glavnog tužioca, sadrži još jedan važan element koji se odnosi na seksualno nasilje. Bramerc je rekao da prema prvostepenoj presudi, seksualno nasilje "nije bilo kvalifikovano kao deo kampanje etničkog čišćenja i planiranog i organizovanog nasilja", dok se u žalbenoj presudi zaključuje da je "seksualno nasilje - koje se događalo u kontekstu kampanje etničkog čišćenja na Kosovu - bilo deo strategije progona kao zločina protiv čovečnosti". "To je značajno dostignuće i potvrđuje pravac kojim se kreće sudska praksa, u prihvatanju da seksualni zločini, seksualno nasilje tokom oružanog sukoba, nije nešto što se dešava tek tako, već je planirano činjenje zločina i veoma često deo strategije etničkog čišćenja", ukazao je glavni tužilac.

Bramerc je, na kraju, rekao da je presudom "zadovoljena pravda" kao i da se nada da su i žrtve "zadovoljne" zaključcima Žalbenog veća.

Žalbeno veće je juče potvrdilo nalaze prvostepene presude o učešću u udruženom zločinačkom poduhvatu bivšeg potpredsednika savezne vlade Nikole Šainovića, nekadašnjih komandanata Treće armije VJ Nebojše Pavkovića i Štaba MUP za Kosovo Sretena Lukića. Takođe je potvrđeno da je bivši komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević pomagao i podržavao udruženi zločinački poduhvat na čijem je čelu bio Slobodan Milošević. Kazna od 22 godine zatvora je potvrđena samo Pavkoviću dok je Šainoviću smanjena na 18 a Lukiću na 20 godina zatvora. Prvostepena presuda Lazareviću je umanjena za 12 meseci što znači da bi on u zatvoru trebalo da provede 14 godina.

Dijeljenje sadržaja