Ukazujući na ratnu bliskost Radovana Karadžića i svedoka njegove odbrane Miće Stanišića, tužilac predočio niz dokaza iz kojih se vidi da su prijateljstvo i saradnja među njima trajali od 1991. do 1994. godine, sve dok se ministar policije nije usudio da pokrene istragu o predsednikovim finansijskim malverzacijama... nakon čega je ekspresno smenjen

Na početku unakrsnog ispitivanja Miće Stanišića, bivšeg ministra policije bosanskih Srba, tužilac Metju/Matthew Olmsted je podsetio da je, po nalazima prvostepene presude kojom je osuđen na 22 godine zatvora, svedok bio učesnik istog udruženog zločinačkog poduhvata kao i optuženi Radovan Karadžić. To znači da su radili na ostvarenju istog cilja - da se Muslimani i Hrvati proteraju sa zamišljene srpske teritorije u BiH – što je suprotno Stanišićevim jučerašnjim tvrdnjama da su jedva i bili u kontaktu.

Tužilac je predočio presretnuti razgovor od 12. juna 1991. godine u kojem Karadžić zove tadašnjeg šefa sarajevskog SUP Stanišića na kućni broj, pita ga za zdravlje sina i poziva ga da dođe kod njega kući. U proleće naredne godine svedok je kao kandidat SDS postavljen za ministra policije, a kada je smenjen sa tog mesta postao je Karadžićev savetnik do ponovnog postavljenja na ministarsko mesto 1994. godine. Stanišić u tome ne vidi posebnu bliskost, kaže da su ga uoči rata na kućni broj zvali predsednici svih stranaka, tvrdi da je za ministra postavljen kao profesionalac, a da je na mesto savetnika imenovan "samo da bi povezao radni staž".

Stanišić se sredinom 1994. drznuo da pokrene istragu o finansijskim malverzacijama Radovana Karadžića i Momčila Krajišnika, pa je po njihovom nalogu ekspresno smenjen sa mesta ministra. To po tužiocu ukazuje na veliki uticaj optuženog, sa čim se složio i svedok potvrđujući navod svoje izjave haškim istražiteljima iz 2007. godine u kojoj je rekao da su Karadžić i Krajišnik "projektovali politiku SDS" i da poslanici nisu mogli na njih da utiču.

Budući da je Stanišić tvrdio da je MUP jedva funkcionisao prve godine rata, kada je počinjen najveći broj zločina u opštinama za koje je on osuđen a Karadžić optužen, tužilac ga je suočio sa intervjuom za list "Javnost" iz oktobra 1992. godine u kojem je rekao da je ministarstvo policije "centralizovan organ u kojem se još nije desilo da neko odbije njegovo naređenje". Stanišić tvrdi da je "namerno preterivao" da bi zapretio srpskim kriminalcima da će ih sve pohapsiti.

Tužilac je, međutim, podsetio na Stanišićev govor u Skupštini od 23. novembra 1992. godine u kojem kaže da su radi odbrane srpskog naroda u BiH u policiju na početku uključeni "lopovi i kriminalci" i priznaje da je to njegova greška. Te reči svedok danas tumači drugačije i kaže da je samo u nekim stanicama bilo problematičnih policajaca, angažovanih mimo njegovih uputstava.

Upravo su, sugeriše tužilac, "lopovi i kriminalci" iz redova policije korišćeni za zatvaranje nesrba u logore širom Republike Srpske, a svedok tvrdi da je za to saznao u julu 1992. godine i odmah naložio da se sa zarobljenima postupa po zakonu. Optužba ukazuje da je u tom tonu izdato samo jedno naređenje a da se u ostalim Stanišićevim dokumentima pominje samo istraga ubistava i mučenja zatočenika, ali ne i zatvaranje logora. Svedok kaže da njegovom odlukom nije oformljen nijedan zatočenički centar, pa ga on nije mogao ni zatvoriti. Odgovornost prebacuje na vojsku i lokalne krizne štabove, i tvrdi da je učinio sve da se policija "od toga odvoji".

Iskaz Miće Stanišića se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja