Pošto mu nije uspelo da pozivanjem na navodni sporazum sa Ričardom Holbrukom osigura obustavljanje postupka protiv njega, Radovan Karadžić sada traži da mu se to uvaži kao "olakšavajuća okolnost" pri odmeravanju kazne

U slučaju da bude osuđen, Radovan Karadžić smatra da bi mu pri odmeravanju kazne – kao "olakšavajuća okolnost" - mogao pomoći navodni dogovor iz jula 1996. godine sa bivšim američkim državnim sekretarom Ričardom Holbrukom/Richard Holbrooke. Poštujući nalog Pretresnog veća da do kraja dokaznog postupka odbrane, koji se očekuje u martu, izloži sve argumente pa tako i one koji se odnose na odmeravanje kazne, Karadžić je dostavio scenario po kojem će dokazivati da je sa Holbrukom zaista sklopljen sporazum o oslobađanju od krivičnog gonjenja, pod uslovom da se odrekne svih javnih funkcija.

Optuženi je prvobitno planirao da o sporazumu sa Holbrukom izvede 12 svedoka, ali se zbog nedostatka vremena opredelio za restriktivniji pristup. Broj svedoka je sveo na dva, ali traži da se u dokaze uvedu izjave deset nesuđenih svedoka za koje smatra da potvrđuju njegove teze.

Na sastanku kod Slobodana Miloševića 18. jula 1996. godine u Beogradu su, ispred rukovodstva bosanskih Srba, bili Momčilo Krajišnik i Aleksa Buha. Krajišnik je nedavno u iskazu u odbranu svog ratnog predsednika naveo da je Holbruk tom prilikom predložio "džentlmenski sporazum" po kojem će Haški sud za Karadžića "postati prošlost" ako se odrekne političkih funkcija. Aleksa Buha je, navodi se u podnesku, čuo nešto slično i zato ga optuženi predlaže za svedoka. Pored njega, u sudnicu planira da pozove i tadašnjeg premijera Republike Srpske Radomira Lukića, koji je u Beogradu "odmah nakon sastanka" informisan o sporazumu sa Holbrukom.

Svedoci čije pisane izjave odbrana želi da uvede u dokaze uglavnom su osobe kojima je on na Palama saopštio da je sa Holbrukom postignut dogovor o ukidanju optužnice. Tu su izraelski i američki biznismeni Viktor Ben-Knan/Victor Ben Cnaan i Valter Hajn/Walter Hein, zatim Dejvid Bajnder/David Binder, dopisnik Njujork Tajmsa/New York Times i Obrad Kesić, američki analitičar srpskog porekla. Svi oni su se zatekli na Palama između jula i septembra 1996. godine i tada ih je Karadžić navodno obavestio o sporazumu sa Holbrukom. Među njima je i britanski major Džon Petri/John Petrie, bivši službenik kancelarije Visokog predstavnika za BiH, koji tvrdi da je Holbruk na jednom sastanku rekao da Karadžić, prema dogovoru, neće biti procesuiran.

Od "domaćih" svedoka, tu su najbliži rođaci optuženog – supruga Ljiljana, ćerka Sonja i zet Branislav Jovićević – kao i kućni prijatelj Dragan Drašković i biznismen sa Pala Puniša Lukić. Svi tvrde da im je Karadžić rekao da više ne treba da strahuju da će biti uhapšen i izručen Hagu.

Karadžić traži da se u dokaze uvedu i delovi knjige američkog profesora Čarlsa Ingraoa/Charles Ingrao u kojima istražuje navode o sporazumu sa Holbrukom, kao i tekstovi bivšeg bosanskog ambasadora pri UN Muhameda Šaćirbeja gde navodi da mu je američki diplomata Robert Frovik/Frowick rekao da Karadžiću neće biti suđeno u Hagu.

Optuženi se na navodni sporazum sa Holbrukom pozivao i uoči početka procesa kada je od Saveta bezbednosti UN bezuspešno tražio da mu se rezolucijom osigura imunitet od krivičnog gonjenja za genocid i ratne zločine, a nešto kasnije je, takođe bez uspeha, iz istih razloga tražioda Pretresno veće obustavi postupak protiv njega.

Dijeljenje sadržaja