Bivši ministar odbrane Srbije i Crne Gore Prvoslav Davinić tvrdi da mu je, dok je radio u UN u Njujorku, neimenovani grčki kolega "usput pomenuo" da je odgovornost za drugi napad na sarajevsku tržnicu Markale prebačena na Srbe iz "političkih razloga", a kao čvrst dokaz u istim pravcu navodi i to što mu je Radovan Karadžić na Palama 1996. godine "kategorički" saopštio da Mladić "garantuje" nevinost svojih vojnika

Bivši ministar odbrane Srbije i Crne Gore Prvoslav Davinić pozvan je u Hag od strane Radovana Karadžića da bi negirao odgovornost bosanskih Srba za napad na sarajevsku tržnicu Markale od 28. avgusta 1995. godine. Reč je o poslednjem od 19 incidenata granatiranja iz optužnice, u kojem je ubijeno 43, a ranjeno 75 ljudi.

U sažetku izjave svedoka koji je optuženi pročitao se navodi da je Davinić za napad na Markale saznao istog dana na sastanku u zgradi UN u Njujorku, a da je na osnovu informacija do kojih je došao smatrao da je odgovornost za taj incident "iz političkih razloga" pripisana Srbima. Drugi razlog zbog kojeg veruje u nevinost vojske kojom su komandovali Karadžić i Mladić zasniva se na informacijama koje potiču upravo od njih dvojice. Davinić, naime, kaže da se u martu 1996. godine sastao sa Karadžićem na Palama i da mu je ovaj "kategorički rekao" da Srbi nisu odgovorni za napad, a svoju odlučnost je zasnivao na činjenici da mu je to Mladić "garantovao".

Tužiteljica Edžerton/Edgerton je u unakrsnom ispitivanju prvo primetila da se Davinić kao visoki zvaničnik UN sastajao sa Karadžićem tokom 1996. godine, kada je ovaj bio begunac od pravde, a da je 2004. godine, kada je postao ministar odbrane Srbije i Crne Gore, dopustio da Mladić tokom skrivanja koristi vojna vozila. Svedok odgovara da se sa beguncem Karadžićem susreo dva puta 1996. godine, ali da se radilo o privatnim a ne službenim posetama. S druge strane, tvrdi da se Mladić do 2002. nije ni skrivao, a da je "nestao" kada je donet Zakon o saradnji sa Tribunalom, tako da ne zna da li je 2004. godine koristio usluge Vojske Srbije i Crne Gore.

Kada je reč o drugom napadu na Markale, tužiteljica je podsetila da je Pretresno veće upoznato sa brojnim dokazima koji ukazuju na krivicu vojske bosanskih Srba, dokazima do kojih su tokom opsežnih istraga došli brojni pripadnici snaga UN u BiH. Na pitanje da li želi da kaže da su svi oni radili "u dosluhu" i "iz političkih razloga" izveli brojna merenja i balističke analize, sačinili obimnu foto i video dokumentaciju samo zato da bi optužili Srbe, Davinić odgovara da o tome "nema stav". Kaže da nije učestvovao u istrazi, ali da mu je jedan grčki kolega iz UN, čijeg imena ne može da se seti, "usput pomenuo" da se krivica iz političkih razloga svaljuje na Srbe.

Tužiteljica je podsetila i na činjenicu da su granate koje su 28. avgusta 1995. godine ispaljene na centar Sarajeva, imale punjenje sa oznakom fabrike "Krušik" iz Valjeva, u Srbiji. Svedok kaže da to nije znao, ali ukazuje da su i teroristi Al Kaide ponekad koristili municiju proizvedenu u SAD.

Razgovoru o Markalama vođenom na Palama 1996. godine tužiteljica nije posvetila naročitu pažnju jer je, kako je primetila, svedok u izjavi samo ponavljao ono što mu je optuženi tada rekao.

Karadžić je u dodatnom ispitivanju ukazivao da je političko prebacivanje odgovornosti za napad na Markale na Srbe bilo "opšte poznato", na šta se Davinić nadovezao tvrdnjom da se radilo o "javnoj tajni" o kojoj je dosta "načuo tokom neformalnih razgovora po kuloarima, u kafeteriji i na delegatskim klubovima" u zgradi UN u Njujorku.

Dijeljenje sadržaja