Mada je znao za zločine nad Muslimanima i Hrvatima u logorima Omarska i Keraterm, bivši predsednik SDS Prijedora Simo Mišković rekao da "kao običan građanin" nije mogao da zahteva istrage, pa mu je tužiteljica predočila dokument iz kojeg se vidi da je od opštinskih vlasti i te kako tražio istragu, ali zbog ratnog profiterstva a ne zločina nad nesrpskim susedima

U izjavi timu odbrane Radovana Karadžića, bivši predsednik prijedorskog SDS Simo Mišković nastojao je da ulepša ratnu stvarnost svoje opštine, pa ga je tužiteljica podsetila da je u razgovorima sa haškim istražiteljima govorio drugačije. I tada i sada je, doduše, nastojao da zaštiti sebe, ali je tužiocima rekao mnogo više nego braniocima.

Rekao je, na primer, da je u jednom trenutku 1992. godine zajedno sa najvišim funkcionerima vlasti Prijedora i bosanske Krajine – Stakićem, Kovačevićem, Brđaninom i Župljaninom – posetio zloglasni logor Omarska. Tužiocima je saopštio da je tom prilikom iza žice video ljude koji su izgledali "bolesno i loše", a sada, braneći Karadžića, objašnjava da je hteo reći da neke od njih nije prepoznao i to zato "što su pustili brade". Potvrdio je da je prilikom posete video i zatočene žene, među njima i svoju "radnu koleginicu", a čuo je da muslimanski i hrvatski zatočenici pevaju "srpske ili četničke pesme". Mada je tužiocima ranije rekao da su na to "očito bili prisiljeni", sada to relativizuje navodeći da nije baš čuo da ih neko tera.

U razgovoru sa tužiocima svedok je rekao da je neposredno nakon masakra u "prostoriji broj 3" logora Keraterm krajem jula 1992. godine, kada je ubijeno oko 150 zatočenika, saznao za taj zločin. Sada tvrdi da "prvi put čuje" da je toliki broj ljudi ubijen, ali priznaje da je vraćajući se iz Banja Luke, prolazio pored Keraterma i da je put "zbog nemilog događaja" bio zatvoren. Kasnije je od "izvesne gospođe", Muslimanke sa kojom je bio u vezi a čiji je rođak bio zatočen u Keratermu, saznao da je u logoru poginuo "određeni broj ljudi".

Mada je sve to znao, svedok nije preduzeo ništa da kao najviši opštinski službenik vladajuće stranke utiče na otpočinjanje istrage i kažnjavanje počinilaca, sugerisala je tužiteljica. On odgovara da ne zna po kom osnovu je "kao običan građanin" mogao da se meša u posao drugih, "pogotovo naoružanih ljudi".

Ipak, optužba je u dokaze uvela dokumente iz kojih se vidi da je svedok koristio mehanizme za obračun protiv počinilaca krivičnih dela i da se u oktobru 1992. godine tim povodom obratio najvišim opštinskim i policijskim dužnosnicima Prijedora – Milomiru Stakiću, Milanu Kovačeviću i Simi Drljači. U pismu, međutim, ne pominje zločine nad muslimanskim i hrvatskim susedima, već samo traži da se vlast obračuna sa "ratnim profiterstvom i zloupotrebama službenog položaja". Objašnjavajući kako je do toga došlo, svedok je rekao da je stranka zastupala narod, a narod je najviše bolela pljačka državne imovine, pa je zato to bilo u fokusu njegove pritužbe.

Svedok je napustio mesto stranačkog predsednika Prijedora 1993. godine, kada se većina zločina nad nesrbima već odigrala. Ipak, izbegao je optužnicu za ratne zločine, najpre zato što nije poput svojih stranačkih kolega Stakića i Kovačevića imao i funkciju u opštinskoj vlasti. Treba reći i da je tokom iskaza priznao nešto što je većina Karadžićevih svedoka negirala – da je vlast u Prijedoru preuzeta na osnovu predratnih dokumenata SDS – "Varijante A i B" i "Šest strateških ciljeva" – što optužba koristi za dokazivanje o postojanju plana, odnosno namere rukovodstva sa Pala na čelu sa Karadžićem da etnički očisti deo BiH koji su Srbi smatrali svojim.

U dodatnom ispitivanju optuženi je po običaju postavio niz sugestivnih pitanja, što po proceduri nije dozvoljeno. Kada ga je predsedavajući sudija upozorio da "on ne svedoči nego ispituje", Karadžić je uzvratio: "E, jedva čekam da svedočim". Optuženi će, podsetimo, biti poslednji svedok svoje odbrane a iskaz se očekuje krajem februara ili početkom marta.

Nakon međusobne razmene novogodišnjih čestitki, suđenje je prekinuto i biće nastavljeno u januaru po okončanju zimske sudske pauze.

Dijeljenje sadržaja