Svedočeći u odbranu Karadžića, bivši bezbednjak Prvog krajiškog korpusa Radomir Radinković tvrdi da su u logoru Manjača primenjivani najviši standardi smeštaja, pa je optužba predočila dokaze o tome da su zatočenici spavali na betonu na kojem su ranije bile vezane krave, da su bili neuhranjeni i na različite načine zlostavljani

Bivši oficir bezbednosti Prvog krajiškog korpusa Radomir Radinković je tokom rata u BiH bio zadužen za logor Manjača u kojem je od proleća do kraja 1992. godine u svakom trenutku boravilo više hiljada zarobljenika. U izjavi timu odbrane Radovana Karadžića, svedok je naveo da su u logoru poštovani najviši standardi smeštaja, ishrane i zdravstvene nege ratnih zarobljenika, kao i da se vojna policija, koja je obezbeđivala unutrašnjost logora, prema njima ophodila uz poštovanje Ženevskih konvencija.

Već na samom početku unakrsnog ispitivanja, tužiteljica Edžerton/Edgerton se suprotstavila navodima o bezmalo savršenom smeštaju i sugerisala da su zatočenici Manjače boravili u više velikih štala i da su spavali na betonu gde su pre toga bile vezane krave. Radinković odgovara da "poreklo objekata jeste štala", ali da su preuređeni za boravak ljudi kojima su data ćebad i slama za spavanje. Tužiteljica je zatim uporno ponavljala da se radilo o štalama, a svedok još upornije odgovarao da su higijenski uslovi bili primereni boravku "ljudi a ne krava".

U izveštaju predstavnika Međunarodnog crvenog krsta od 16. jula 1992. godine se navodi da je prilikom njihove posete logoru uočeno da su opšti uslovi "potpuno nezadovoljavajući" što je rezultiralo anemijom i gubitkom težine kod mnogih zatočenika. Kad se tome dodaju iskazi svedoka koji su, boraveći u Manjači, bili toliko gladni da su jeli travu i da su dobijali vodu iz jezera u koje su stražari mokrili, tužiteljica je zaključila da "ne samo da su boravili u objektima za krave, već se prema njima zaista postupalo kao sa životinjama". Svedok kaže da se radi o "proizvoljnim izjavama" i uverava Pretresno veće da im je pruženo "najbolje što se moglo".

Odgovarajući na sugestiju da su u Manjaču dovoženi ljudi, među kojima je bilo i maloletnika, staraca i bolesnika, koji su uhapšeni samo zato što nisu bili Srbi, svedok je rekao: "Odgovorno tvrdim da nisu hapšeni po nacionalnoj osnovi već zato što se sumnjalo da su borci ili rade protiv interesa Republike Srpske". Ipak, složio se da je u logoru bilo smešteno 85% Muslimana i 15% Hrvata, uz nekoliko Srba.

U optužnici protiv Karadžića se pominju i dva incidenta povezana sa Manjačom – smrt gušenjem 24 čoveka tokom transporta iz Sanskog Mosta 7. jula 1992. godine i streljanje zatočenika iz Omarske na ulazu u Manjaču, početkom avgusta iste godine. Radinković negira odgovornost vojne policije za te zločine, jer su se desili van kruga zatočeničkog objekta, a počinioci su "civilni policajci". Na pitanje sudije Morisona da li je vojnik koji je gledao streljanje sa rastojanja od 20-30 metara makar kao građanin morao da reaguje i spreči zločin, svedok odgovara odrečno jer je ovaj bio zadužen za događaje "u krugu a nikako van kruga" logora.

Ukazujući na Karadžićevu moć da upravlja događajima u Manjači, tužiteljica je podsetila da je u septembru 1992. godine predsedništvo na čijem je čelu bio amnestiralo 69 bolesnih, maloletnih i ostarelih zatočenika i da se procedura odvijala tako što je predlog za oslobađanje do njega došao lancem komandovanja, a zatim istim putem odobren, na šta je Radinković rekao: "Upravo tako".

Nakon njega, na klupu za svedoke je izveden Simo Mišković, ratni predsednik opštinskog odbora SDS u Prijedoru. U izjavi timu odbrane on je naveo da su Srbi preuzeli vlast u toj opštini 30. aprila 1992. godine "da bi sprečili sukobe", ali da je do borbi ipak došlo zahvaljujući muslimanskim i hrvatskim ekstremistima. Tvrdi da je njegov lokalni odbor otežano komunicirao sa vrhom vlasti na Palama, pa je neke odluke donosio samostalno. Naveo je i da nije znao ni za kakav plan za proterivanje Muslimana i Hrvata iz Prijedora. Ako je suditi po sažetku izjave koji je optuženi pročitao u sudnici, Mišković u razgovoru sa timom odbrane nije pominjao prijedorske logore – Keraterm, Omarsku i Trnopolje. Mišković je poslednji ovogodišnji svedok i njegov će iskaz biti okončan sutra.

Dijeljenje sadržaja