U ranijoj izjavi haškim istražiteljima bivši predsednik skupštine Autonomne regije Krajina Vojislav Kuprešanin naveo da mu nije jasno zašto Karadžić i njegovi saradnici nisu "posekli rogove" radikalnom šefu tamošnjeg Kriznog štaba Radislavu Brđaninu, a danas, nastojeći da zaštiti optuženog, kaže da je ovaj Brđaninu "u brk" govorio da su mu postupci "idiotski"

Na današnjem suđenju Radovanu Karadžiću Pretresno veće sudije Kvona/Kwon bilo je u prilici da upozna tri lica svedoka odbrane Vojislava Kuprešanina – jedno iz 2001. godine, kada je dao izjavu haškim istražiteljima, drugo, dijametralno suprotno, iz izjave koju je nedavno dao timu odbrane i, treće, iz njegovih današnjih odgovora koji su bili negde između dve prethodne izjave. Kuprešanin je tokom rata u BiH bio predsednik Skupštine Autonomne regije Krajina (ARK), sastavljene od 17 opština u kojima su počinjeni brojni zločini protiv nesrba, i pravo je čudo da se danas prvi put našao u haškoj sudnici.

Na početku zasedanja Karadžić je pročitao sažetak izjave svedoka timu odbrane u kojoj rukovodstvo sa Pala amnestira odgovornosti za događaje u Krajini, navodeći da su organi ARK radili samostalno i, naročito, da opštinski krizni štabovi - koje je nazvao "državama u državi" - nisu bili pod kontrolom civilnih vlasti. Odgovornost je sa civilnog prebacivao na vojno rukovodstvo, ukazujući da Karadžić nije imao nikakvu kontrolu nad Ratkom Mladićem i da je njihov odnos bio "uvek napet".

U unakrsnom ispitivanju tužilac Tiger/Tieger je ukazao da je Kuprešanin u razgovoru sa haškim istražiteljima 2001. godine naveo da je konce u Krajini tokom rata vukao predsednik Kriznog štaba ARK Radoslav Brđanin koji je bio pod kontrolom Pala. Rekao je, recimo, da je Brđanin bio jedan od "najradikalnijih ljudi" koji je probleme želeo da reši ratom u korist Srba, a nauštrb druga dva naroda. Tvrdio je da mu nije jasno zašto mu predsednik Republike Srpske ili neko od njegovih saradnika nije "posekao rogove" već su tolerisali takvo ponašanje.

Kuprešanin danas objašnjava da je Brđanin želeo da bude popularan pa je zato davao neodmerene izjave poput pretnje Muslimanima da "ne stavljaju kupus da se kiseli" jer neće dočekati da ga jedu u svojim domovima. Zatim je, nastojeći da pomogne optuženom, rekao da je između njega i Brđanina postojao "večiti sukob" i da je Karadžić često umeo da mu sve "skreše u brk", nazivajući njegove postupke "idiotskim" i "autogolovima".

U prethodnim izjavama svedok je odgovornost, dakle, prebacivao prvo na Brđanina, posredno i na Karadžića, potom na vojsku, uvek bezrezervno štiteći sebe. Tužilac je, međutim, ukazao da je i njegova uloga bila značajna, navodeći da je po Karadžićevom nalogu u leto 1992. godine išao u Omarsku i naredio njeno zatvaranje, kada je međunarodna javnost saznala za prijedorske logore. Optužba sugeriše i da je svedok znao za zločine nad nesrbima u Krajini poput ubistva 68 civila u selu Briševo i organizovanog proterivanja nesrpskog stanovništva. Kuprešanin je u odgovorima nastojao pre svega da umanji svoju ulogu, pa onda i Karadžićevu, navodeći da nikoga nije izvestio o zločinima jer je smatrao da to treba da uradi vojska, baš kao što je na vojsku prebacivao odgovornost za prijedorske logore. "To rade budale koje me ništa ne slušaju", tvrdi da mu je u leto 1992. godine govorio Karadžić.

Pojašnjavajući svoju skupštinsku izjavu iz 1994. godine da je "Bosna srpska zemlja i da u njoj ne mogu biti tri gospodara", Kuprešanin je u maniru svog imenjaka Šešelja rekao da Srbima smatra pripadnike sva tri naroda u BiH. Postoje, kaže, Srbi pravoslavci, Srbi muhamedanci i Srbi katolici i "po toj logici" Bosna je "srpska zemlja".

Dijeljenje sadržaja