Mesar iz Prijedora tvrdi da je bio samo logistička podrška komandantu logora Trnopolje i "običan vojnik" koji nije mnogo znao o incidentima u logoru i bio nenadležan za procesuiranje počinilaca

Slavko Puhalić, mesar iz Prijedora, tvrdi da je tokom 1992. godine bio samo "običan vojnik", a ne zamenik komandanta logora Trnopolje. U izjavi timu odbrane Radovana Karadžića naveo je da ga je major Slobodan Kuruzović zamolio da pomogne oko logistike pri uspostavljanju logora u proleće 1992. godine.

Puhalić tvrdi da je prvenstveni cilj organizovanja logora bilo da se nesrbi sklone iz zaraćenih zona, gde nisu bili bezbedni. Logor je po njemu bio "otvorenog tipa" odnosno svi su mogli slobodno da iz njega izlaze, ukoliko prethodno čuvarima ostave svoje lične isprave.

On se seća jedne posete stranih novinara i tvrdi da su oni mogli slobodno da razgovaraju sa kim su želeli. Karadžić, naime, insistira da je televizijska ekipa ITN, predvođena novinarkom Peni Maršal/Penny Marshal, zapravo stajala unutar nekog ograđenog skladišta alata, dok su "posetioci logora" bili slobodni i izvan ograde od bodljikave žice. Snimak ITN televizije iz jula 1992. godine, na kojem su prikazani izgladneli muškarci iza bodljikave žice, pokrenuo je međunarodnu kampanju pritiska na srpske vlasti, nakon čega su bili prinuđeni da zatvore više logora širom RS.

U unakrsnom ispitivanju Puhalić je tvrdio da je od šest meseci postojanja logora u njemu boravio manje od mesec dana. Iako je u glavnom ispitivanju bio kategoričan da nije došlo do adaptiranja izgleda logora i uklanjanja bodljikave žice između prve i druge posete stranih novinara, u unakrsnom ispitivanju nije više bio siguran da li je uopšte bio u Trnopolju u to vreme. Kaže da se seća posete novinara, ali je siguran da se radilo o novinarki iz Ženeve.

Tužiteljica je pobijala i Puhalićeve navode da je bio samo običan vojnik, a ne drugi čovek u hijerarhiji uprave logora Trnopolje. Puhalić je, pak, na većinu postavljenih pitanja odgovarao da nema saznanja, ne seća se detalja pomenutih incidenata, niti imena žrtava ili odgovornih. Nije znao za četiri ubistva u logoru koja je tužiteljica pomenula i više teških prebijanja od čijih je posledica preminuo jedan zatočenik. Jedini incident za koji je čuo bilo je silovanje šest ili sedam žena. Čim mu je silovanje prijavljeno lično je, kaže, pronašao žrtve i odveo ih kod lekara, a zatim i pokušao da privede osumnjičene. On, međutim, danas nije znao da li su ikad krivično odgovarali, pošto je samo "običan vojnik", a mišljenja je da je major Kuruzović bio taj koji bi morao znati za incidente i izdavati naloge za pokretanje istraga. Kuruzović je preminuo 2005. godine.

Radovan Karadžić će svedoku sutra postaviti dodatna pitanja.

Dijeljenje sadržaja