Vujadin Popović, bivši bezbednjak Drinskog korpusa osuđen u prvom stepenu za genocid u Srebrenici, svedočeći u odbranu Radovana Karadžića potvrdio da je znao za ubistva zarobljenika nakon pada enklave ali da o tome nikada nije obavestio tadašnjeg predsednika RS

Braneći se od optužbi za genocid u Srebrenici Radovan Karadžić je na klupu za svedoke izveo i Vujadina Popovića bivšeg bezbednjaka Drinskog korpusa VRS koji je zbog svoje uloge u srebreničkim zločinima u Tribunalu osuđen na kaznu doživotnog zatvora. Popović se žalio na presudu i u pritvoru čeka žalbenu raspravu koja je zakazana za početak decembra ove godine.

Popović je Karadžićevom timu odbrane dao izjavu u kojoj navodi da nikada "nije obavestio predsednika Karadžića o streljanju zatvorenika iz Srebrenice", da ne zna da postoje "bilo kakvi pisani izveštaji sa podacima o tim streljanjima" niti je ikada čuo "da je predsednik Karadžić znao za streljanje zatvorenika ili da je to odobrio".

On sam, međutim, jeste bio upoznat s ubistvima zarobljenika ali ih, tvrdi, nije planirao niti je u njima učestvovao. U izjavi Popović navodi se da je 14. jula 1995. , tri dana nakon pada Srebrenice,pratio konvoj autobusa i kamiona za zarobljenim Muslimanima do područja Zvornika, video je da su oni zatim zatvoreni u školama u Orahovcu i Ročeviću, ali nije video da je bilo koji ratni zarobljenik ubijen. U to vreme, tvrdi, nije znao da postoji plan za njihovo streljanje već je za to saznao kasnije.

Optužba međutim ne priznaje verziju događaja iz Popovićeve izjave. Tužilac Džulijan Nikols/Julian Nichols je u unakrsnom ispitivanju sugerisao da je Popović kroz svedočenje u odbranu Karadžića nastojao da plasira novu verziju svoje uloge u srebreničkim događajima i tako uoči žalbene rasprave eventualno popravi svoju poziciju. Popović je, smatra tužilac, sebe opisao kao "nedužnog posmatrača" koji se na dan egzekucija hiljada zarobljenih Muslimana iz Srebrenice zatekao na mestima zatočenja i pogubljenja... ali o tome ništa nije znao, niti je mogao išta da učini.

Za streljanja u Orahovcu, Petkovcima i Ročeviću 14. jula 1995.kada je pogubljeno oko 2.500 zarobljenika, Popović je tvrdi saznao tek sledećeg dana da bi se 16. jula 1995. "zatekao" u Pilici gde je tog dana u Domu kulture masakrirano 500 zarobljenika. U bifeu preko puta Doma kulture sreo je pukovnika Ljubišu Bearu bezbednjaka Glavnog štaba i druge oficire VRS koji su mu objasnili da su "pijane budale" iz redova VRS pobile zarobljenike. Na pitanje tužioca šta je učinio da se u to uveri ili pomogne ljudima na koje je pucano, Popović je odgovorio da u prisustvu nadređenog oficira "nije mogao ništa da preduzima".

Odgovarajući na tužiočevu tvrdnju da je bio organizator pogubljenja i pokopavanja zarobljenika, kao i kasnijeg premeštanja njihovih posmrtnih ostataka radi uklanjanja tragova zločina, Popović je tvrdio da mu je to "podmetnuto". Njegovo ime je tvrdi zloupotrebljeno i u nalogu 16. jula 1995. za dostavu autobusa i 500 litara dizela, kojim je tužilaštvo dokazivalo da je bio angažovan u operaciji pokopavanja zarobljenika streljanih tog dana na farmi Branjevo i Domu kulture u Pilici.

Tužilac je Karadžićevom svedoku na kraju ukazao i na video snimak iz avgusta 1995. godine na kojem se vidi u dobrom raspoloženju kako sebe i ostale oficire VRS s kojima je u društvu naziva "ratnim zločincima". "Vi ste zapravo ovde rekli istinu, vi ste ratni zločinac koji se na taj račun još i šali", sugerisao je tužilac. Popović je prihvatio da je reč o šali ali koja je zasnovana na tome što su pripadnici VRS "još od samog početka rata" bili proglašeni ratnim zločincima. Činjenica da je osuđen za genocid, zaključio je tužilac, potvrđuje da je Popović tom prilikom ipak govorio istinu.

Karadžić za Vujadina Popovića nije imao dodatnih pitanja a suđenje se sutra nastavlja iskazom Momčila Krajišnika.

Dijeljenje sadržaja