Na suđenju Radovanu Karadžiću bivši predsednik Izvršnog odbora u Foči negira ulogu Kriznog štaba u zločinima počinjenim u toj opštini. Tvrdi da su za zločine odgovorni "patološka lica i kabadahije" koje je bilo nemoguće kontrolisati

U izjavi timu Karadžićeve odbrane, Radojica Mlađenović, bivši predsednik izvršnog odbora u opštini Foča, tvrdi da Krizni štab nikada nije "naredio ili podržao" bilo kakvo maltretiranje, pljačkanje, ubistva ili zastrašivanje. Ne negira, ipak da je bilo "izvesnih ograničenja u kretanju muslimanskog stanovništva", koja su uvedena "zarad njihove bezbednosti".

Mlađenović tvrdi da su u KPD Foča privođeni samo oni koji su "kršili vojna pravila" inegira da je bilo ko iz srpskog vojnog ili političkog rukovodstva naredio činjenje zločina. Upravo suprotno – jedinicama je bilo naloženo da se ponašaju u skladu sa međunarodnim konvencijama. Ta ustanova je, po rečima svedoka, bila najpre civilni a potom vojni zatvor kojem je Krizni štab dostavljao hranu, i "sve drugo što je bilo potrebno zarobljenicima" u skladu sa zahtevima vojske i Međunarodnog Crvenog krsta. Prema optužnici, u KPD Foča je od juna do decembra 1992. godine ubijeno preko 200 zatočenika.

Svedok je u izjavi takođe naveo da su se i vojne i civilne vlasti žalile zbog prisustva paravojnih jedinica, koje nije bilo moguće identifikovati. Pošto je "vladao haos" bilo je teško sprečiti uništavanje i pljačku imovine, mada su vojska i policija pokušavali da intervenišu i "ozbiljno i profesionalno" obave svoj posao.

Na početku unakrsnog ispitivanja, tužiteljica Brona MekKena/Bronagh McKenna je sugerisala da je srpska opština Foča formirana krajem decembra 1991. godine na osnovu Karadžićevih instrukcija. Mlađenović je odgovorio da "gospodin Karadžić to apsolutno nije naložio". Objasnio je da su srpske opštinske vlasti formirane iz "predostrožnosti, kao rezervna varijanta" jer je "sve mirisalo na loše stanje i loše odnose". Kao primer je naveo letak koji je navodno deljen na skupu Stranke demokratske akcije kojim se Muslimani ohrabruju da "zovu srpske komšije noću telefonom" i u parku huškaju "svoje velike pse da napadaju male srpske pse". Mlađenović je ostao pri tome i kad mu predočen audio snimak njegovog govora sa sastanka u hotelu Holidej In, 14. februara 1992. godine, u kojem kaže da je srpska vlast u Foči uspostavljena u skladu sa uputstvima "iz centrale".

Tužiteljica je takođe predočila odlomke iz intervjua bivšeg ministra informisanja Velibora Ostojića britanskoj kući BBC u kojem on potvrđuje da je Foču vodio Krizni štab a da je njegov zadatak bio da uspostavi civilne vlasti. Svedok je odgovorio da se Ostojić "zatekao na tom prostoru pošto mu je tu živela majka" ali da je u jednom trenutku shvatio da je "višak i smetnja" pošto je "puno filozofirao" pa je pustio Krizni štab da radi šta je počeo. U civilnoj vlasti, međutim, rekao je "nisu cvetale ruže, a onda je, tvrdi, vojska - mada je bila "manje-više neuređena" - počela da "sređenije deluje" na tim prostorima.

Na pitanje tužiteljice da li je znao da su Dragoljub Kunarac i njegovi ljudi silovali muslimanske žene u Foči, odgovorio je potvrdno, dodajući da je to "pomutilo ljudskost i doprinelo neprekidnoj mržnji i preziru u odnosu na ono što su činili" a potom se izvinio "žrtvama koje su na taj način tretirane". Kada mu je tužiteljica predočila da je silovanja vršio i šef policije i član Kriznog štaba Dragan Gagovićkoji je trebalo da štiti te žene, Mlađenović je rekao da "u to ne veruje, s obzirom da se radi o ličnosti koja se angažovala na zaštiti starijih, žena i devojaka" koji su ostali na prostoru Foče. Zločine su, tvrdi, vršila "patološka lica i kabadahije" koje je bilo teško sprečiti.

Mada je Mlađenović tvrdio da su počinitelji zločina bili privedeni i kažnjeni, tužiteljica je predočila dokument u kojem se vidi da su lokalni komandati Pero Elez, Gojko Janković i Brane Ćosović "pohvaljeni zbog dostignuća u oslobađanju Foče" a da je Karadžić Radovana Stankovića zadržao u Vojsci Republike Srpske. Svedok je odgovorio da je Karadžić postupao "po nečijim uputstvima" iz Foče.

Pred kraj današnjeg zasedanja počeo je iskaz Milorada Skoka, ratnog direktora Elektroprivrede Republike Srpske. On je u izjavi timu odbrane rekao da je Sarajevo tokom rata sa srpske strane dobilo 550 miliona kilovatčasova električne energije, što je, tvrdi, bilo sasvim dovoljno za "osnovne kućanske potrebe". Da je ta količina zaista podeljena građanima, svako domaćinstvo u gradu imalo bi tek nešto manje struje od proseka u današnjoj "Srbiji i drugim siromašnim zemljama". Skoko će iskaz nastaviti u ponedeljak.

Dijeljenje sadržaja