Trifko Komad, svjedok odbrane Radovana Karadžića

Bivši funkcioner Srpske demokratske stranke (SDS) Trifko Komad je u izjavi timu odbrane Radovana Karadžića nastojao da ubedi sudije da jestranka funkcionisala po najvišim demokratskim standardima i da, samim tim, optuženi kao njen predsednik nije apsolutistički vladao. Naročito je potencirao navodnu nemogućnost Karadžića da utiče na rad opštinskih odbora i kriznih štabova stranke, amnestirajući ga tako odgovornosti za događaje na terenu, odnosno zločine koji su tokom rata počinjeni na delu BiH pod srpskom kontrolom.

Tužilac Tiger/Tieger je u unakrsnom ispitivanju predočio više presretnutih razgovora iz kojih se vidi da Karadžić upravo manirima apsolutiste preti neposlušnim funkcionerima izbacivanjem iz stranke, naziva ih "budalama" i "idiotima", sve uz bujicu psovki. U nastojanju da pomogne svom nekadašnjem predsedniku, Komad je rekao da ne može da poveruje da se optuženi služio takvim "vulgarnostima" i da navode presretnutih razgovora ne može da poveže sa nekim koga zna kao "visokog intelektualca i moralnog čoveka".

Ukazujući da i intelektualac kalibra optuženog ipak može da bude vulgaran, tužilac je predočio video snimak iz 1991. godine na kojem Karadžić poručuje "da se ne može razjebati Jugoslavija a da Bosna ostane nevina". Svedok se složio da izjava nije primerena javnom nastupu, ali smatra da je Karadžić to "više rekao u šali nego zbiljski". Optuženi je u dodatnom ispitivanju pozvao svedoka da se priseti koji ga je to novinar "izazvao na nepristojnu šalu", a Komad je rekao da se radilo o Smiljku Šagolju, čoveku "hrvatske provenijencije poznatom po izazivanju ekscesa".

Konačno, kao dokaz da je stranka vođena čvrstom rukom, tužilac je predočio transkript Karadžićevog obraćanja predsednicima opština iz redova SDS iz novembra 1991. godine u kojem je od njih tražio da na ključna mesta u društvenim firmama i medijima postave ljude odane partiji i da se spreme za preuzimanje javnih preduzeća. Svedok je isprva rekao da nije bio na sastanku i da prvi put čuje tako nešto, ali mu je onda tužilac ukazao na deo transkripta gde Karadžić usred govora kaže: "Trifko, mogu li dobiti malo vode, pošalji to dete da mi donese". Mada je ukazao da on nije jedini Trifko, svedok je dozvolio mogućnost da je upravo on zamoljen za malo vode.

U istom nastupu, optuženi poručuje predsedniku BiH Aliji Izetbegoviću da "neće dozvoliti ni prirodnu ni veštačku" promenu demografske strukture većinski srpskih područja i da će "svaki temelj" koji Muslimani polože na tim mestima "biti dignut u vazduh". I za takve reči predsednika svedok je imao opravdanja, navodeći da ih je verovatno izrekao u ljutnji zbog nasilja nad Srbima.

Nakon Trifka Komada, odbrana je na klupu za svedoke izvela današnjeg gradonačelnika opštine Sokolac Milovana Cicka Bjelicu. On je tvrdio da je SDS tokom rata preduzimala sve kako bi se na području opštine održao red i mir, navodeći da je došlo do dogovorene razmene stanovništva – Muslimani iz Sokoca su otišli u Olovo, a Srbi odande došli u Sokolac. U nastojanju da taj proces prikaže bezmalo idiličnim, odbrana je prikazala snimak na kojem se Muslimani iz okoline Sokoca u suzama opraštaju od svojih srpskih suseda i navode da ih niko nikada nije ugrožavao. Snimak je, doduše, zabeležen tek nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma kojim je predviđeno da njihovo selo pripadne srpskom entitetu.