Tokom iskaza Dobrislava Planojevića, bivšeg pomoćnika ministra policije bosanskih Srba, tužiteljica ukazala na dokaze po kojima je zbog krađe "golfova" iz sarajevske fabrike TAS sprovedena istraga kakva na području pod kontrolom vlasti optuženog Radovana Karadžića "nikad nije viđena" u slučajevima ratnih zločina nad nesrpskim civilima

Sarajevski policajac Dobrislav Planojević je tokom rata u BiH doživeo vrtoglavi profesionalni uspon - od predratnog komandira policijske stanice na Marin Dvoru, u proleće 1992. godine je dogurao do pomoćnika ministra policije bosanskih Srba Miće Stanišića, a zatim je od septembra iste godine do kraja rata radio u Državnoj bezbednosti Republike Srpske. Nakon iskaza u predmetu Stanišića i Župljanina, koji su juče osuđeni na po 22 godine zatvora, pred Tribunalom se danas pojavio i na suđenju Radovanu Karadžiću. U oba predmeta status svedoka odbrane mu otežava izjava koju je kao osumnjičeni dao 2004. godine haškim istražiteljima i u kojoj je odgovornost prebacivao na druge, pre svih na ministra Stanišića.

U izjavi timu Karadžićeve odbrane svedok je policiju bosanskih Srba nastojao da predstavi kao profesionalnu organizaciju koja se trudila da istraži sve zločine, ali je ukazao i na faktore koji su taj proces otežavali, poput nedostatka stručnog kadra, čestih odlazaka policajaca na front i, generalno, loših uslova za rad usled ratnog stanja. Planojević je u vreme dok je bio pomoćnik ministra bio zadužen upravo za prevenciju i otkrivanje krivičnih dela.

Tužiteljica Saterlend/Sutherland je u unakrsnom ispitivanju predočila više dokumenata, među kojima je i depeša ministra Stanišića, u kojima se zahteva angažovanje MUP na istragama ratnih zločina sa naglaskom na slučajeve u kojima su žrtve Srbi. To je, po optužbi, sprečavalo istrage slučajeva u kojima su žrtve Muslimani i Hrvati, ali se svedok nije s tim složio. Osporavajući Planojevićevu tvrdnju da je rad policije bio otežan za vreme rata, tužiteljica je ukazala na pisane dokaze i iskaze drugih svedoka iz kojih se vidi da je povodom krađe automobila marke "golf" iz fabrike "TAS" u Sarajevu sprovedena opsežna istraga, kakva "nikad nije viđena" ni u jednom slučaju teških zločina nad nesrpskim civilima. Svedok je kratko odgovorio: "Ne bih se složio".

Karadžić se u dosadašnjem toku postupka zaklanjao i iza navodne loše komunikacije između njega i nižih političkih, vojnih i policijskih subjekata. Planojević je, takođe, tvrdio da su i komunikacije unutar policije bile znatno otežane, ali je tužiteljica predočila izveštaj MUP u kojem se vidi da je tokom samo nekoliko meseci 1992. godine unutar policije razmenjeno više hiljada depeša i ostvareno skoro deset hiljada radio veza. Svedok kaže da on nije rekao da veze nisu postojale, već da su bile otežane, naročito sa područjima u kojima su vođene borbe.

Dokazujući da u je Republici Srpskoj ne samo vladala atmosfera nekažnjivosti zločina nad civilima, nego i da su počinioci raspoređivani na najviše pozicije, tužiteljica se pozvala na Planojevićevu izjavu haškim istražiteljima u kojoj je rekao da je ministra Stanišića obezbeđivala jedinica Dušana Malovića, poznatog po zločinima u Bijeljini. Svedok se danas delimično odrekao svoje ranije izjave, navodeći da je Malović samo u jednoj prilici bio u obezbeđenju ministra. O atmosferi nekažnjivosti, po optužbi, govori i činjenica da Veselin Vlahović Batko zbog zločina na Grbavici nikada tokom rata nije procesuiran, a svedok kaže da samo zna da ga je u jednom trenutku 1992. godine vojska uhapsila, ali ne zna da li je potom pušten ili je pobegao.

Suđenje Radovanu Karadžiću se nastavlja u utorak 2. aprila.

Dijeljenje sadržaja